Razmimoilaženje zbog najave povećanja plata i penzija

dobro započet u prošloj i ovoj godini u podizanju srpske ekonomije, umnogome se poklapa s ukazivanjem Fiskalnog saveta Srbije od pre dva meseca. Ipak, neke najavljene mere i potezi suprotni su onome što članovi FŠ-a smatraju da država mora učiniti da bi 2019. godine stavila tačku na ekonomsku krizu.

Naime, i premijer i Fiskalni savet saglasni su u tome da je krovni fiskalni cilj vlade trajno smanjenje deficita države na 0,5 odsto BDP-a do 2019. godine. Tako bi se obezbedilo osetno smanjenje prevelikog učešća javnog duga u BDP-u. Fiskalni savet je izračunao da će Srbija samo tokom 2016. godine za plaćanje kamata za javni dug izdvojiti oko 1,2 milijarde evra, što je 3,5 odsto BDP-a, i da po tome spada među zemlje Evrope s najvećim izdacima za tu namenu. Umanjenje deficita na 0,5 odsto BDP-a do 2019. godine smanjilo bi izdatke za kamate u 2020. na 3,2 odsto BDP-a, što bi oslobodilo oko 150 miliona evra godišnje koji bi se mogli koristiti za produktivnije namene.

Osiguranje makroekonomske stabilnosti  i dostizanje i održavanje niskog fiskalnog deficita, pozitivno utiče na privredni rast, saglasni su i premijer i FŠ. Saglasnost postoji i u tome da, osim već sprovedenih fiskalnih reformi, mora doći i do reforme javnih i državnih preduzeća, Poreske uprave, povećanja javnih investicija, kvalitetnog obrazovanja i sistema zdravstvene zaštite jer je o sve to u planu nove srpske vlade. Nastavak racionalizacije javnog sektora, drugačiji model finansiranja lokalnih samouprava, povećan broj investitora, smanjenje nezaposlenosti i povećanje broja zaposlenih, ono je u čemu nema razlike. Međutim, razlika postoji kada je reč o uštedama, odnosno ostvarenim rezultatima u prvih sedam meseci ove godine boljim nego što je bilo planirano, a za koje se očekuju da će biti dobri i do kraja godine. Naime, premijer Vučić najavljuje da će zbog dobrih finansijskih rezultata boljitak osetiti i oni kojima je država poslodavac, dakle javni sektor, ali i penzioneri. Iako nije izneo konkretne podatke o tome koliko bi povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru u ovoj godini moglo biti, kao ni koliko će biti povećane penzije, ostaje činjenica da je najavio veće plate i penzije. Ne mnogo, kako je rekao, ali veće. Upravo s tom najavom ne slaže se ocena Fiskalnog saveta Srbije, koji tvrdi da se umanjenje deficita kojem se teži do 2019. godine može postići isključivo strukturnim poboljšanjem javnih finansija, a njih nema bez smanjenja državnih izdvajanja za plate u javnom sektoru, penzije i subvencije i smanjenja sive ekonomije.

Drugim rečima, Fiskalni savet Srbije stoji na stanovištu da se plate u javnom sektoru i penzije naredne godine, a ni 2018. ne povećavaju, da se u potpunosti završi proces privatizacije, ojača Poreska uprava da bi se dodatno uhvatila ukoštac sa sivom ekonomijom... Pri tom, FŠ ne umanjuje finansijske rezultate postignute prošle i ove godine, ali ima još mnogo posla koji treba uraditi da bi se trajno smanjio deficit države na 0,5 odsto BDP-a. Ustalom, podseća se i na to da pravila EU propisuju ciljani srednjoročni deficit od 0,5 odsto BDP-a za članice koje imaju dug kao Srbija.

LJ. Malešević

EPS, Srbijagas i Železnice – najveći rizik po javne finansije

Po oceni Fiskalnog saveta Srbije, preduslov za ozdravljenje javnih finansija je rešavanje problema javnih i državnih preduzeća, uz zaključak da su bez toga sve druge mere uzaludne. Analize FŠ-a ukazuju na to da ubedljivo najveći rizik po javne finansije, pa i makroekonomsku stabilnost zemlje, preti od tri fiskalno najbitnija javna preduzeća – Elektroprivrede Srbije, JP „Srbijagas” i Železnica Srbije i velikih preduzeća u privatizaciji RTB Bor, Resavica, petohemijskog kompleksa. Tog problema svestan je i Aleksandar Vučić, koji je najavio da će se raditi na otklanjanju problema javnih preduzeća i okončanju procesa privatizacije.