Najniža cena nije uvek i najpovoljnije rešenje
Vrednost javnih nabavki u Srbiji prošle godine bila je oko tri milijarde evra, ali je iz izveštaja Uprave za javne nabavke jasno da u toj oblasti još uvek ima mnogo problema, koje treba hitno rešavati,
kako se državni novac ne bi uludo rasipao. Iz ovog dokumenta jasno se vidi da često korišćena najniža cena ne mora biti najpovoljnija i, zapravo nije, jer ono što se jeftino kupi na kraju se papreno održava i plaća, pa krajnja računica pokazuje da bi takvu logiku i razmišljanje trebalo, kao što je učinjeno u evropskim zemljama, napustiti.
Naime, kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude u Srbiji prošle godine koristio se u samo 19 odsto nabavki, a kriterijum najniže ponuđene cene u čak 81 odsto slučajeva. Sa druge strane, u zemljama Evrospke unije praksa je obrnuta, odnosno u 78 odsto slučajeva koristi se kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, a u svega 22 odsto kriterijum najniže ponuđene cene. Praksa je pokazala da je kriterijum najniže ponuđene cene pogodan za nabavku visokostandarizovanih jednostavnijih dobara, dok je kod nabavke svih ostalih komleksnijih dobara i usluga pored cena potrebno koristiti i druge elemente.
Rezultat korišćenja najniže ponuđene cene, kao jedinog kriterijuma za izbor je da se kupuju predmeti nabavke koji su inicijalno najjeftiniji, ali su njihovi troškovi eksploatacije visoki zbog čestoh kvarova, visokog utroška energije..., tako da je ukupan trošak koji ima naručilac često veći nego u slučaju kvalitetnijeg proizvoda ili usluge.
Nakon prošlogodišnje izmene Zakona o javnim nabavkama prvi put je povećan intenzitet konkurencije i iznosio je 2,9 ponuda po zaključenom ugovoru. Porasla je i uspešnost sprovođenja postupka javne nabavke tako što je povećan udeo uspešno okončanih postupaka na 89 odsto, dok je godinu dana ranije iznosio 86 odsto. Takođe, prošle godine je smanjen procenat učešća obustavljenih postupaka javnih nabavaki sa 13 na 11 odsto.
U Upravi za javne nabavke ističu da je značajno povećana transparentnost postupka uvođenjem obaveze objavljivanja planova javnih nabavki na portalu, kao i odluka o dodeli ugovora i obustavi postupka. Prošle godine Uprava je dala 2.141 pozitivno o 222 negativna mišljenja o javnim nabavkama. Najčešći razlog za obustavljanje postupka javnih nabavki, za preko polovinu slučajeva, bilo je da su dobijene sve neodgovarajuće i neprihvatljive ponude. Novim rešenjem kojim je predviđeno da ponuđač dostavlja izjavu da ispunjava obavezne i dodatne uslove, umesto da prikuplja dokaze, u znatnoj meri smanjuje se rizik da ponuda bude neprihvatljiva zbog formalnog propusta da priloži neki od dokaza.
Prošle godine, navedeno je u izveštaju Uprave za javne nabavke, registrovana je šira primene okvirnih sporazuma nego u 2014. godini, jer je 195 naručilaca zaključilo ukupno 1.479 okvirnih sporazuma, što je za 60 odsto više nego prethodne godine.
LJ. Malešević
U ovoj godini poništena 323 tendera
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u prvoj polovini ove godine poništila je skoro svaki drugi tender na koji je podneta prijava. Ukupno je bilo 672 tendera, a poništeno ih je 323 vrednih 23 milijarde dinara.
Razlozi za poništenje bili su - pogrešno napisana konkursna dokumentacija, diskriminisanje jednih firmi i favorizovanje drugih, a primećeno je i sužavanje konkurencije među ponuđačima kroz nepotpune zahteve za dodatnim uslovima.