U Vatikanu o slučaju Stepinac

na pitanje koja je uloga zagrebačkog kardinala Alojzija Stepinca u dešavanjima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u vreme Drugog svetskog rata. Kako se očekuje, na ovom sastanku trebalo bi da bude utvrđena metodologija rada, kao i rokovi za završetak razgovora nakon kojih će komisija dati svoje mišljenje. Ne zna se koliko će trajati sami razgovori, a još manje je poznato hoće li ovo mišljenje uticati na proces beatifikacije kontroverznog hrvatskog kardinala koji je odavno započet. U Hrvatskoj, među klerom vlada mišljenje da će ovi razgovori potrajati najmanje dve godine, ali i da papa Franja ne želi da odlaže eventualnu Stepinčevu kanonizaciju, dajući komisiji rok od najviše godinu dana.

Iako je komisija osnovana na predlog pape Franje, Vatikan je u njoj samo posrednik između srpske i hrvatske strane. Jedini predstavnik Svete stolice je francuski sveštenik Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke, zadužen za koordinaciju rada komisije koju čine petočlane delegacije SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj.

Da su se obe strane ozbiljno spremile za ovaj zadatak pokazuje i sastav delegacija: Srpska pravoslavna crkva poslala je mitropolita crnogrsko-primorskog Amfilohija, vladiku bačkog Irineja, kao i dve vladike čije se eparhije nalaze na teritoriji Republike Hrvatske: mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i vladiku slavonskog Jovana, koji je stručnjak za period Drugog svetskog rata i pitanje Holokausta, a ujedno je i na čelu Odbora za Jasenovac. Član komisije SPC je i profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu koji dobro poznaje ondašnje prilike i od neprocenjive je koristi u budućim pregovorima.

Katolička crkva u Hrvatskoj pitanje beatifikacije kardinala Stepinca shvata veoma ozbiljno, te je na skup u Rim poslala zagrebačkog nadbiskupa Josipa Bozanića, mostarskog biskupa Ratka Perića i požeškog biskupa Antuna Škvorčevića, na čijoj je teritoriji i Spomen-kompleks Jasenovac. Od svetovnih lica, u hrvatskoj komisiji su istričari Mario Jareb i Jure Krišto.

Dve strane počeće pregovore i dogovore o istorijskoj i političkoj ulozi kardinala Stepinca, o kojem srpska i hrvatska naučna i društvena javnost imaju suprotne stavove: za srpsku stranu, Stepinac je pet decenija zločinac zbog svojih veza s režimom NDH, Hrvati su ga već proglasili blaženim i za njih je kanonizacija praktično završena. Ipak, Proces kanonizacije privremeno je zaustavljen jer je Papa Franja zatražio formiranje mešovite pravoslavno katoličke komisije koja treba da razgovara o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu.

-  Papina odluka da oformi komisiju pre nego što dopusti formalnu kanonizaciju predstavlja izrazito fer i mudar potez, kao i čin kojim se izražava poštovanja prema SPC i srpskom narodu - smatra predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević, dodajući da sporna istorijska pitanja mogu da se reše isključivo dijalogom i usaglašavanjem oko istorijskih činjenica i nikako drugačije.

Ocenjujući da nema sumnje da je proces Stepincu bio montiran, kao i mnogi drugi u to vreme, jer se radilo o jednom revanšističkom komunističko - totalitarnom sistemu, Knežević je istakao da sa druge strane, postoje istorijske činjenice ili indikacije da je Stepinac podržavao režim NDH i prečesto bio pasivan u odnosu na zločine počinjene u NDH, kao i da je učinio vrlo malo ili ništa da se oni spreče.

R. D.

Hočevar: Dijalogom do rešenja

Sastanak Mešovite katoličko-pravoslavne komisije treba pozdraviti jer je od velikog značaja, ocenio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Navodeći da je svaki dijalog dobar, Hočevar je istakao rekao da je Sveti otac, papa Franja, pokazao da se dijalogom mogu prevazići mnoge prošlosti.

- To je na neki način nadahnuće za sve da u dijalogu tražimo rešenje za ta pitanja - istakao je Hočevar.