Fiskalni savet: Zamrznuti plate u 2017, a penzije i u 2018.

preporučio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Petrović je, na konferenciji za novinare u NBS, istakao da je nivo plata i penzija veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.

On je objasnio da je za ozdravljenje javnih finansija neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a, a javnog duga na ispod 60 odsto, a da bi se to dogodilo, potrebne su uštede.

-Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i po tom osnovu većih trajnih prihoda, kao i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, dok druga polovina mora doći od ušteda u budžetu, a to su mahom plate i penzije, rekao je Petrović.

Da bi došlo do ovog cilja, neophodno je, kako je ukazao, držati zamrznute plate u 2017. a penzije i u 2017. i 2018. godini, jer su to, prema njegovim rečima, jedine mere koje mogu da daju budžetske uštede.

-Racionalizacija broja zaposlenih to ne može da pruži, smatra on objasnivši da je broj viška zaposlenih ipak manji od planiranih 75.000 za tri godine, i da iznosi 20-30 hiljada.

Do sada je, kazao je, posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla.

-Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10-15 hiljada, a jedino vidimo višak od oko 6.000 zaposlenih na lokalu. Ostalo bi moralo da se temelji na ozbiljnim planovima reformi, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, i da se ne ide u racionalizaciju na silu, rekao je on.

Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen, rekao je Petrović i ocenio da do dodatne racionalizacije, osim na lokalu, neće ni doći.

-A pitanje je i da li to treba da se radi uopšte, ako bi se radilo ad hok, rekao je on.

Izloživši ovo, Petrović je ukazao da je jedina ušteda na platama i penzijama, jer su izdaci po tom osnovu veći od ekonomske snage Srbije izraženoj u BDP-u.

Cilj je, podsetio je, da udeo penzija bude 11 odsto u BDP-u, a plata oko osam odsto, a obe su preko tog nivoa.

-I tih 11 odsto za  penzije su na gornjoj ivici održivosti, rekao je Petrović istakavši da za ta dva cilja, da udeo plata i penzija u BDP-u bude 8, odnosno 11 odsto, proističe zaključak da bi trebalo zamrznuti plate u 2017, a penzije i u 2018. godini.

Dobar zakon o finansiranju opština, usvojiti što pre

Prioritet nove vlade, u prvih par meseci, trebalo bi da bude reforma lokalnih javnih finansija, kao i usvajanje novog zakona o finansiranju lokalne samouprave, izjavio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističući da to telo smatra da su poslednje izmene tog zakona dobre.

Altiparmakov je, na konferenciji za medije Fiskalnog saveta u NBS, rekao da su izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje je predložilo Ministarstvo finansija dobre, te da Fiskalni savet podržava da se te izmene usvoje u što kraćem roku.

Na kritike Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja smatra da bi nacrt ovog zakona trebalo povući, Altiparmakov odgovara da nema potrebe za tom vrstom panike.

"Lokal neće izgubiti, kako NALED tvrdi, 30 milijardi dinara, već osam milijardi", rekao je Altiparmakov.

Govoreći o lokalnim samoupravama, Altiparmakov je precizirao da se moraju smanjiti tekući rashodi za zarade i subvencije, kako bi se povećale investicije u infrastrukturu.

Prema njegovim rečima samo 60 odsto domaćinastava u Srbiji je priključeno na kanalizaciju, a u Evropi je ta pokrivenost 80 odsto.

On ukazuje i da 80 odsto vodovodnih sistema u Vojvodini nije sasvim ispravno, te da je neophodno da lokalne samouprave investiraju u te oblasti.

Kada je reč o budžetiranju, Fiskalni savet ukazuje na "vidno pogoršanje ekonomske strukture rashoda na lokalu u poslednjoj deceniji".

Kapitalne investicije su doživele realni pad na lokalu od 50 odsto od 2008. do 2105. godine, konstatovao je Fiskalni savet.

Kada je reč o rashodima na zarade, vidi se da lokalne samouprave nisu pratile potrebu, već su ih povećali za 25 odsto, umesto da budu, kako bi trebalo veći za 6,5 odsto.

"Uzrok su povećanja preko zakonske indeksacije, kao i dodatno zapošljavanje. Najveći broj lokalnih samouprava smanjio je masu zarada na blizu 10 odsto, a imamo negativne izuzetke kao što je Požarevac koji uopšte nije smanjio prošle godine, ili Beograd koji je povećao masu zarada za dva odsto prošle godine", rekao je Altiparmakov.

Negativni rekorderi, prema njegovim rečima su Novi Pazar i Prokuplje koji 40 odsto budžeta troše na zaposlene, što je, ističe, dokaz neefikasnosti na lokalnom nivou.

Kao negativan primer, naveo je i Smederevsku Palanku, gde je većina opštinskih računa u blokadi, a ukupna docnja je reda veličina dva godišnja gradska budžeta.

"Neophodno je poboljšati rashode na lokalu, smanjiti rashode za zaposlene, i sredstva preusmeriti na investicije u infrastrukturu", podvukao je Altiparmakov.

On navodi da je potrebno i smanjenje subvencija na lokalu, dodajući da je u Evropi pravilo da lokal subvencioniše samo lokalne usluge javnog transporta, a u Srbiji se ta praksa sprovodi i na lokalne vodovode, toplane, kanalizaciju.

Veći prihodi - džoker vlade za MMF zbog manje otkaza

Altiparmakov je izjavio da su fiskalni trendovi u prvih pet meseci ove godine dobri, i to pre svega zbog bolje naplate prihoda, pa je bolja naplata, kako je rekao, džoker vlade za Međunarodni monetarni fond (MMF) zbog izostanka racionalizacije javnog sektora.

On je precizirao da su neporeski prihodi u prvih pet meseci ove godine 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad plana, a poreski prihodi premašuju plan za jedan odsto BDP-a.

"Ta bolja poreska naplata je džoker iz rukava koji vlada koristi prema MMF-u, zbog nesprovedene racionalizacije", rekao je on.

Odsustvo racionalizacije, kako je objasnio, nije pružilo očekivane uštede dogovorene sa MMF-om, ali je uskočila bolja poreska naplata prošle i ove godine, koju vlada koristi kao džokera iz rukava.

Zbog kašnjenja reformi i racionalizacije, smatra Altiparmakov, imaćemo po tom osnovu i manje rashode za otpremnine za oko 10 milijardi dinara, kao i naknade za nezaposlenost za oko pet milijardi, i za penzije oko 10 milijardi.

Komentarišući dalje mogućnosti poboljšanja naplate, ukazao je na potrebu reforme Poreske uprave, rekavši da ona nije dovoljno prepoznata ni u javnosti, a ni u vladi.

Fiskalni savet smatra da Poreska uprava ima manjak zaposlenih, kao i problem preniskih plata, zbog kojih zaposleni odlaze u privatan sektor.

Vučković: EPS nije dosledno sproveo reforme

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je danas da EPS ne sprovodi dosledno reformski plan iz prošle godine, ističući da nije smanjio broj zaposlenih, a da je do kraja godine predviđeno smanjenje radnih mesta za 1.000.

Umesto smanjenja mase zarada, prošle godine je čak u toj firmi nivo zarada uvećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2014, rekao je Vučković na konferenciji Fiskalnog saveta u Narodnoj banci Srbije.

"Porast zarada pojeo je prošlogodišnji prihod ostvaren od rasta cene struje", konstatovao je on.

U EPS-u, kako je dodao, postoje objašnjenja da su im pridodata dva nova preduzeća, odnosno 1.700 novih radnika, kao i da je smenski rad "uvučen" u sistem zarade.

S tim u vezi je podsetio da je Fiskalni savet ukazivao da ne treba nova preduzeća da ulaze u "bezbedno okrlije EPS-a", jer je to pogrešan put.

Savet, prema njegovim rečima, kritikuje i to što EPS nedovoljno investira u svoju infrastrukturu, te se održivost sistema dovodi u pitanje.

"EPS će verovatno ostvariti profit od šest milijardi dinara, ali je to i zahvaljujući potpisivanju reprograma dugovanja sa neplatišama", objasnio je Vučković.

Povodom Japnog preduzeća Srbijagas, rekao je da očekuje da će profit biti tri milijarde dinara za prošlu godinu, i da su tome doprinele dobre okolnosti, poput niske cene gasa i bolje naplate.

"Procenjujemo da je tekuća naplata negde 80 odsto, što je bolje nego ranije, kada je bila 60 odsto, ali ne bi bilo dovoljno da ostvari profit. Činejnica je da je naplata starih dugova uvela preduzeće u profit", naveo je Vučković.

Kada je reč o Železnicama Srbije, smatra da je to preduzeće najdalje odmaklo u reformama, ali da postoje problemi, jer se u kompaniji ipak kasni sa racionalizacijom.

"Budžetirani iznos neće biti dovoljan i za plate i otpremnine ako dođe do otpuštanja u drugoj polovini godine", ocenjuje Vučković.

Takođe je primetio da je to preduzeće podeljeno na četiri dela, ali u praksi to nije baš u najboljem redu, jer viškovi zaposlenih nisu vidljivi u holdingu.

Sporazumi s Kinezima - dobar pravac u ekonomiji

Vladimir Vučković je ocenio vezano za brojne sporazumima koje je vlada potpisala sa Kinom, da je dobro što se pravac saradnje otvara i ka investitorima iz te zemlje.

"Videćemo šta će sve to doneti, ali smatram da je to dobar pravac u ekonomiji", rekao je Vučković u Narodnoj banci Srbije (NBS) na konferenciji Fiskalnog saveta.

U operativnom smislu, kako je naveo, država mora da vodi računa o tome da prilikom zaključivanja sporazuma mora da bude oprezna i da minimizira prenos rizika na javne finansije.

Država mora biti pažljiva prilikom zaključivanja ugovora i preuzimanja obaveza, upravo zbog mogućeg uticaja na javne finansije, poručio je Vučković.

(Tanjug)