Zbog obijanja šaltera izgubimo pet radnih dana

troškove administracije smanji i do 75 odsto ili skrati proceduru osnivanja firme i prijave radnika na manje od jednog dana, pokazuje izveštaj međunarodnog tima stručnjaka o stanju i perspektivama razvoja e-uprave u Srbiji.

NALED je jedna od 100 organizacija u svetu koju je kompanija IBM odabrala u okviru globalne inicijative za podršku zemljama u razvoju. NALED je dobio pomoć IBM stručnjaka iz SAD-a, Indije i Filipina da pripremi komparativnu analizu, strateški okvir i smernice za dalji razvoj elektronske uprave u Srbiji.



Na centralnom portalu e-uprave Srbije trenutno je dostupno 635 elektronskih usluga koje su u gotovo 70odsto  slučajeva (441) namenjene građanima, 28 odsto privredi (181) i nešto malo državnim institucijama (13) – disproporcija između e-servisa za građane i privredu ukazuje da država još uvek ne prepoznaje e-upravu kao način da unapredi poslovno okruženje i privuče nove investicije.  U tom smislu, najdalje se odmaklo u razvoju elektronskih sistema za poreske prijave, izdavanje građevinskih dozvola, prijavu i ođavu radnika i predaju finansijskih izveštaja APR-u.



Jedna od prepreka daljem razvoju e-uprave jeste nesinhronizovan rad državnih institucija na regulatornom okviru pa često imamo neusaglašene i neprimenljive propise. Ključna preporuka izveštaja jeste da Srbija formira centralno telo kojem će dodeliti autoritet i odgovornost da vodi i nadgleda razvoj e-uprave i koordinira rad ministarstava i drugih institucija. Upravo su zemlje sa snažnom centralnom institucijom (56 odsto država u Evropi), koja je uključena u izradu svih propisa i odgovara direktno premijeru, najuspešnije u razvoju e-servisa.



Druga važna preporuka jeste usklađivanje formata podataka koji se sada razlikuju od institucije do institucije i uspostavljanje sistema za njihovu  razmenu. U tome pomaže upotreba specijalizovanih softvera (tzv. API) za razmenu informacija, koji su daleko jeftiniji i efikasniji od izgradnje centralnih baza podataka, a na ovaj način bi institucije mogle da sačuvaju vlasništvo i kontrolu nad podacima što je do sada  u značajnoj meri kočilo razvoj e-uprave.



Takođe, u praksi se dešava da različite institucije vode iste baze podataka koje se međusobno ne poklapaju, pa se postavlja pitanje koja baza je validna. Preporuka je da država odredi jednu instituciju koja je konačni autoritet za određeni set podataka, čime se obezbeđuje pouzdanost podataka i poverenje u javni registar.



Izveštaj u fokus stavlja razvijanje elektronskog plaćanja svih usluga, koje će biti efikasno, bezbedno i neće nametati dodatne troškove i komplikovane procedure. Osim toga, potrebno je pojednostavljivanje potvrde identiteta korisnika putem elektronskog sertifikata, potpisa i drugih metoda (biometrijski podaci, tokeni, kartice, telefoni i dr.) kako bi građani lakše koristili e-usluge.



D. U.

Na evropskom začelju



Srbija zauzima tek 38. poziciju od 43 zemlje u Evropi na listi Ujedinjenih nacija po razvoju e-uprave. U regionu iza nas su jedino Bugarska, Albanija, Makedonija i BiH. Analize pokazuju da je razvoj e-usluga direktno proporcionalan konkurentnosti jedne zemlje i njenoj atraktivnosti za investitore te bi uvođenje elektronske uprave imalo pozitivan uticaj na plasman Srbije na Duing biznis  listi Svetske banke i listi Svetskog ekonomskog foruma.