Spolja gladac, a iznutra...

Dobila je i novog, istina privremeno, predsednika Skupštine nakon što je smenjen dugogodišnji spiker parlamenta Ranko Krivokapić. Dobila je i zvaničan poziv da se pridruži NATO savezu, ali istovremeno i upozorenje Kremlja da je tim činom prešla u kategoriju potencijalnih ciljeva Rusije... Dobila je i mnoštvo čestitki povodom 21. maja, Dana nezavisnosti, koji se ove godine obeležava deseti put, ali i kritika da je tokom protekle decenije malo šta ispunjeno od svega što je obećavano crnogorskim građanima uoči referenduma 2006. godine.

Po rečima nekadašnjeg šefa crnogorske diplomatije Branka Lukovca, odluka doneta pre deset godina da se ide ka nezavisnosti imala je uporište u činjenici da državna zajednica sa Srbijom nije bila oblik koji bi omogućio Crnoj Gori da se uspešno razvija na ravnopravnim osnovama i da napreduje prema evropskim i evroatlantskim integracijama.

– Sticajem okolnosti bio sam u Savetu ministara državne zajednice kada su vođeni teški pregovore sa EU. Tek, činjenica je da nismo mogli rešiti krupna pitanja harmonizacije odnosa na način koji bi odgovarao i jednoj i drugoj članici zbog krupnih problema koje je imala Srbija, od saradnje sa Haškim tribunalom do Kosova – kaže Lukovac za „Dnevnik”. – U svakom slučaju, Crna Gora je pokazala da samostalno mnogo brže napreduje prema evroatlantskim integracijama. Crna Gora se sada nalazi na pragu prijema u NATO, a dobro napreduje i prema EU. Takođe, uspela je ne samo da prevaziđe probleme koje je imala sa Srbijom, već i da međusobne odnose dodatno razvije, istovremeno normalizujući odnose i sa ostalim svojim susedima… Dakle, taj deo spoljnopolitičkih ciljeva je ostvaren, čak bi se moglo reći u meri koja je prevazišla i najoptimističnija očekivanja.

No, kada su unutrašnja kretanja u pitanju, Lukovac ističe da na tom polju, uprkos zvaničnim statistikama o pozitivnim stopama razvoja, postoje veoma ozbiljni problemi i na političkom, i na ekonomskom, i na socijalnom planu...

– Tu tek predstoji da bar u narednoj dekadi budu ispunjena unutrašnja očekivanja, nadanja, obećanja snaga koje su činile pokret za nezavisnost Crne Gore, počev od otklanjanja svega lošeg što je doneo neuspešni model privatizacije i tranzicije, preko ogromnih socijalnih razlika, porušenog sistema vrednosti, pa sve do demontaže partokratskog sistema u kom su znanje, rezultati, sposobnosti… potisnuti zarad partijske pripadnosti, kumovskih i rođačkih veza. Crnoj Gori je nužan snažniji iskorak prema demokratizaciji, pri čemu to nije samo pitanje vlasti nego i opozicije, koja, nažalost, u najvećem delu nije pokazala onaj stepen sazrevanja i prihvatanja nove realnosti koji se očekivao, već je više bila opozicija državi Crnoj Gori. Ostaje, dakle, zadatak da se te velike podele, ne samo političke nego i po drugim osnovama, prevazilaze, uz angažman svih aktera crnogorskog društva – ocena je Branka Lukovca.  

Gradonačelnik Berana Dragoslav Šćekić (SNP) poručio je da na referendumu 2006. građani ove varoši nisu bili protiv Crne Gore nego za Crnu Goru, ali ne kao privatnu državu, slabih institucija, državu bez vladavine prava... 

– Tog 21. maj 2006. je na referendumu odlučeno da Crna Gora obnovi puni međunarodno-pravni subjektivitet. Većina građana Berana se tada izjasnila za očuvanje državne zajednice. Cenili smo naše neraskidive bratske i istorijske veze i smatrali da u većoj zajednici imamo veće šanse za napredak i razvoj našeg kraja i države. I ovih  deset godina su, nažalost, pokazale da razvoj Crne Gore sputavaju pojedinačni interesi i izražene neprirodne podele – upozorio je Šćekić.

Andrija Mandić, jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta, kaže da su od šarenih slika kako će sve biti mnogo lepše i sjajnije i tvrdnji da će Crna Gora kao nezavisna država moći da uradi mnogo više za svoje građane – ostali samo poražavajući bilansi...

– Danas je Crna Gora gotovo spaljena zemlja –  tvrdi Mandić. – Današnja Crna Gora prolazi kroz najtežu političku, ekonomsku, duhovnu i moralnu krizu. Ona je duboko podeljeno političko društvo. Dok je mnogo građana Crne Gore na ulicama, gde protestujući traži da se isprave nepravde koje su im nanete proteklih godina, na drugoj strani se stvorila povlašćena klasa dobitnika tranzicije, stotinak porodica koji su u prvom prstenu oko šefa režima” i raspolažu desetinama i stotinama miliona evra, koji nisu rezultat sposobnosti i ideje nego pljačke.

Predsednik Nove srpske demokratije pri tome ističe da vlast samo uz pomoć represivnog aparata opstaje na pozicijama na kojima je bila i 21. maja 2006. godine.

– U isto vreme ista ta vlast na čelu sa Đukanovićem određenim međunarodnim adresama, od kojih su najvažnije one NATO pakta, na dlanu nudi Crnu Goru samo da bi dobili političku zaštitu i da bi im bilo omogućeno da i dalje nastave taj nečastan posao pljačkanja vlastitih građana – kategoričan je Andrija Mandić. – Kao neko ko se zalagao za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, neko ko je težio onome čemu su težili naši preci, duboko sam razočaran. Crna Gora prolazi kroz strašno opasan period, toliko opasan da je njena budućnost nepredvidiva i krajnje neizvesna. I, iskreno, bojim se da li će, ako se nastavi ovakav tempo propadanja, Crna Gora uopšte i postojati kroz deset godina.

Miroslav Stajić

Đukanović: Bolje za stolom nego na meniju

„Crna Gora treba da se okrene budućnosti i zaboravi na stare podele”, zajednička je poruka lidera nekadašnjeg Pokreta za nezavisnost koji su se juče okupili u Podgorici povodom desete godišnjice nezavisnosti te države. Premijer Milo Đukanović je poručio da je jubilej koji se proslavlja vredan poštovanja, dodavši da je Crna Gora na uspešnom putu ka EU, a da će „ulaskom u NATO biti za stolom a ne na meniju”. Međutim, lider SDP-a, Ranko Krivokapić je ipak upozorio i da se Crna Gora bliži „trećoj deceniji jednopartizma”, i da je to opasno. „Samo je jedan put kojima Crna Gora mora ići, a to je put demokratije”, rekao je Krivokapić, uz ocenu da je današnja Crna Gora mnogo slabija od one iz 2006.

Dan nezavisnosti u beogradskom „Hajatu”

Dan nezavisnosti Crne Gore obeležen je i u Beogradu, svečanim prijemom koji je priredio ambasador te zemlje Branislav Mićunović. U pozdravnom slovu on je podsetio na reči predsednika Tomislava Nikolića da naše dve zemlje uživaju najveći stepen bliskosti, razumevanja i međusobne saradnje u regionu. „Između naše dve zemlje nema nijednog otvorenog pitanja, zato što poštujemo tradicionalne i prijateljske veze naših naroda, zato što smo spremni da ostvarimo zajedničku, obostranu, želju za međusobnom podrškom u procesu učlanjenja u EU”, rekao je Mićunović. Inače, prijemu u hotelu „Hajat” prisustvovale su brojne ličnosti iz javnog, privrednog, kulturnog i sportskog života, od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković i ministra odbrane Zoran Đorđevića do britanskog ambasadora Denisa Kifa i njegovog palestinskog kolege Muhameda Nabhana, od biznismena Milana Beka i Dušana Mijića do advokata Bože Prelevića i Nemanje Aleksića, od reditelja Darka Bajića i Srdana Golubovića do fudbalskih legendi Zorana Filipovića i Dragana Džajića...