Споља гладац, а изнутра...

Добила је и новог, истина привремено, председника Скупштине након што је смењен дугогодишњи спикер парламента Ранко Кривокапић. Добила је и званичан позив да се придружи НАТО савезу, али истовремено и упозорење Кремља да је тим чином прешла у категорију потенцијалних циљева Русије... Добила је и мноштво честитки поводом 21. маја, Дана независности, који се ове године обележава десети пут, али и критика да је током протекле деценије мало шта испуњено од свега што је обећавано црногорским грађанима уочи референдума 2006. године.

По речима некадашњег шефа црногорске дипломатије Бранка Луковца, одлука донета пре десет година да се иде ка независности имала је упориште у чињеници да државна заједница са Србијом није била облик који би омогућио Црној Гори да се успешно развија на равноправним основама и да напредује према европским и евроатлантским интеграцијама.

– Стицајем околности био сам у Савету министара државне заједнице када су вођени тешки преговоре са ЕУ. Тек, чињеница је да нисмо могли решити крупна питања хармонизације односа на начин који би одговарао и једној и другој чланици због крупних проблема које је имала Србија, од сарадње са Хашким трибуналом до Косова – каже Луковац за „Дневник”. – У сваком случају, Црна Гора је показала да самостално много брже напредује према евроатлантским интеграцијама. Црна Гора се сада налази на прагу пријема у НАТО, а добро напредује и према ЕУ. Такође, успела је не само да превазиђе проблеме које је имала са Србијом, већ и да међусобне односе додатно развије, истовремено нормализујући односе и са осталим својим суседима… Дакле, тај део спољнополитичких циљева је остварен, чак би се могло рећи у мери која је превазишла и најоптимистичнија очекивања.

Но, када су унутрашња кретања у питању, Луковац истиче да на том пољу, упркос званичним статистикама о позитивним стопама развоја, постоје веома озбиљни проблеми и на политичком, и на економском, и на социјалном плану...

– Ту тек предстоји да бар у наредној декади буду испуњена унутрашња очекивања, надања, обећања снага које су чиниле покрет за независност Црне Горе, почев од отклањања свега лошег што је донео неуспешни модел приватизације и транзиције, преко огромних социјалних разлика, порушеног система вредности, па све до демонтаже партократског система у ком су знање, резултати, способности… потиснути зарад партијске припадности, кумовских и рођачких веза. Црној Гори је нужан снажнији искорак према демократизацији, при чему то није само питање власти него и опозиције, која, нажалост, у највећем делу није показала онај степен сазревања и прихватања нове реалности који се очекивао, већ је више била опозиција држави Црној Гори. Остаје, дакле, задатак да се те велике поделе, не само политичке него и по другим основама, превазилазе, уз ангажман свих актера црногорског друштва – оцена је Бранка Луковца.  

Градоначелник Берана Драгослав Шћекић (СНП) поручио је да на референдуму 2006. грађани ове вароши нису били против Црне Горе него за Црну Гору, али не као приватну државу, слабих институција, државу без владавине права... 

– Тог 21. мај 2006. је на референдуму одлучено да Црна Гора обнови пуни међународно-правни субјективитет. Већина грађана Берана се тада изјаснила за очување државне заједнице. Ценили смо наше нераскидиве братске и историјске везе и сматрали да у већој заједници имамо веће шансе за напредак и развој нашег краја и државе. И ових  десет година су, нажалост, показале да развој Црне Горе спутавају појединачни интереси и изражене неприродне поделе – упозорио је Шћекић.

Андрија Мандић, један од лидера опозиционог Демократског фронта, каже да су од шарених слика како ће све бити много лепше и сјајније и тврдњи да ће Црна Гора као независна држава моћи да уради много више за своје грађане – остали само поражавајући биланси...

– Данас је Црна Гора готово спаљена земља –  тврди Мандић. – Данашња Црна Гора пролази кроз најтежу политичку, економску, духовну и моралну кризу. Она је дубоко подељено политичко друштво. Док је много грађана Црне Горе на улицама, где протестујући тражи да се исправе неправде које су им нанете протеклих година, на другој страни се створила повлашћена класа добитника транзиције, стотинак породица који су у првом прстену око шефа режима” и располажу десетинама и стотинама милиона евра, који нису резултат способности и идеје него пљачке.

Председник Нове српске демократије при томе истиче да власт само уз помоћ репресивног апарата опстаје на позицијама на којима је била и 21. маја 2006. године.

– У исто време иста та власт на челу са Ђукановићем одређеним међународним адресама, од којих су најважније оне НАТО пакта, на длану нуди Црну Гору само да би добили политичку заштиту и да би им било омогућено да и даље наставе тај нечастан посао пљачкања властитих грађана – категоричан је Андрија Мандић. – Као неко ко се залагао за заједничку државу Србије и Црне Горе, неко ко је тежио ономе чему су тежили наши преци, дубоко сам разочаран. Црна Гора пролази кроз страшно опасан период, толико опасан да је њена будућност непредвидива и крајње неизвесна. И, искрено, бојим се да ли ће, ако се настави овакав темпо пропадања, Црна Гора уопште и постојати кроз десет година.

Мирослав Стајић

Ђукановић: Боље за столом него на менију

„Црна Гора треба да се окрене будућности и заборави на старе поделе”, заједничка је порука лидера некадашњег Покрета за независност који су се јуче окупили у Подгорици поводом десете годишњице независности те државе. Премијер Мило Ђукановић је поручио да је јубилеј који се прославља вредан поштовања, додавши да је Црна Гора на успешном путу ка ЕУ, а да ће „уласком у НАТО бити за столом а не на менију”. Међутим, лидер СДП-а, Ранко Кривокапић је ипак упозорио и да се Црна Гора ближи „трећој деценији једнопартизма”, и да је то опасно. „Само је један пут којима Црна Гора мора ићи, а то је пут демократије”, рекао је Кривокапић, уз оцену да је данашња Црна Гора много слабија од оне из 2006.

Дан независности у београдском „Хајату”

Дан независности Црне Горе обележен је и у Београду, свечаним пријемом који је приредио амбасадор те земље Бранислав Мићуновић. У поздравном слову он је подсетио на речи председника Томислава Николића да наше две земље уживају највећи степен блискости, разумевања и међусобне сарадње у региону. „Између наше две земље нема ниједног отвореног питања, зато што поштујемо традиционалне и пријатељске везе наших народа, зато што смо спремни да остваримо заједничку, обострану, жељу за међусобном подршком у процесу учлањења у ЕУ”, рекао је Мићуновић. Иначе, пријему у хотелу „Хајат” присуствовале су бројне личности из јавног, привредног, културног и спортског живота, од председнице Скупштине Србије Маје Гојковић и министра одбране Зоран Ђорђевића до британског амбасадора Дениса Кифа и његовог палестинског колеге Мухамеда Набхана, од бизнисмена Милана Бека и Душана Мијића до адвоката Боже Прелевића и Немање Алексића, од редитеља Дарка Бајића и Срдана Голубовића до фудбалских легенди Зорана Филиповића и Драгана Џајића...