Bolnica izveštava sud

 se dogodi neka nesreća i kada slučaj dospe u žižu javnosti. Mnogi ostaju zaprepašćeni saznanjem da im je prvi komšija  imao sudsku odluku o obaveznom lečenju jer im se nije činio bolesnim niti ga je iko kontrolisao.

Lečenje svakog pojedinca jeste lični podatak, ali i bez ulaženja u zdravstveno stanje, za bezbednost građana je važno da li se sudska odluka koja nalaže lečenje sprovodi. Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozorava na to da u Srbiji ne postoji zakonski okvir za odgovarajuću kontrolu za ljude osuđene na psihijatrijsko lečenje sa slobode.



– Mislim da bi bilo neophodno da se zakon prilagodi, da i drugi osim organa bolnice imaju obavezu da obaveste sud da je lice kom je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, odnosno opasno po svoju okolinu, da se protiv njega vodi istraga – objasnila je Milena Vasić.

Da zlo bude veće, čak i kada je policiji prijavljena sumnja da je novo krivično delo počinila osoba osuđena na psihijatrijsko lečenje sa slobode, policija nema obavezu da o tome obavesti sud koji je nadležan za nadzor nad izvršenjem presude. Jedino je bolnica obavezna da dva puta godišnje izveštava sud, ali samo o efektima lečenja.



Za razliku od ljudi osuđenih na psihijatrijsko lečenje sa slobode, o takvim osuđenicima u zatvoru brine sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Naime, u krivičnim propisima Srbije predviđeno je da pri svakom višem sudu predsednik tog suda iz reda sudija određuje sudiju za izvršenje, koji u predmetima za koje je nadležan postupa kao sudija pojedinac. On je nadležan da štiti prava pritvorenika, osuđenika i lica kojima je izrečena neka od mera obaveznog lečenja kada se izvršavaju u zavodu, da postupa i po pritužbama pritvorenika, odnosno zahtevu za sudsku zaštitu osuđenih, ali i po njihovim žalbama na odluke upravnika zavoda ili direktora Uprave.



Sudija za izvršenje bira se iz redova sudija viših sudova. On je taj koji mora da vodi računa o pravu osuđenika kom je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana ili obaveznog lečenja alkoholičara kada se sprovodi u zavodu. Ukoliko je nekom od tih osuđenika narušeno bilo koje pravo ili ukoliko ga pak oni sami narušavaju, sudija za izvršenjnje o tome obaveštava viši sud čiji predsednik ga je na tu funkciju i postavio. Kada se osuđenik koji je imao izrečenu meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, nakon završene terapije, vraća u zatvoru, sudija za izvršenje dostavlja spise predmeta sudiji za izvršenje u mestu sedišta zatvora u koji je osuđeni premešten.



LJ. Malešević