U riziku od bede živi četvrtina stanovništva

i socijalne isključivosti u Srbiji 2015. iznosila 41,3 odsto. Pri tome, stopa rizika od siromaštva iznosi 25,4 odsto. To, po tumačenju RZS-a, ne znači da je toliki procenat nužno siromašan, već samo ima veći rizik da to postane.

Prag rizika od siromaštva, odnosno relativna linija siromaštva, prošle godine iznosila je 14.920 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag rizika od siromaštva je 26.856 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina taj prag 31.332,20 dinara. To pak znači da je svako od članova tog domaćinstva na raspolaganju imao oko 8.000 dinara mesečno, što, sasvim izvesno, nije dovoljno ni za osnovne potrebe u životu. Svako ko je imao malo više od tih 8.000 mesečno nije ubrojan u siromašne, ali jeste u one koje su u riziku od siromaštva.

Lica od 18 do 24 godine najizloženija su siromaštvu – 30,3 odsto, kao i mlađi od 18 godini, gde je procenat 29,9 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina – 19,7 odsto.

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 35,8 odsto, kao i samohrani roditelji s jednim ili više dece – 34,5 odsto.

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starijih od 18 godina najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposleni – 46,2 odsto, dok je najniža stopa kod zaposlenih kod poslodavaca – 8,5 odsto. Kod samozaposlenih lica ta stopa iznosi 37,3 procenata, a kod penzionera je 15,2 odsto.

Po tim podacima, stopa rizika od siromaštva prošle godine ostala je na nivou 2014, i samo 0,1 odsto je manja od one u 2013. Međutim, kada se stopa siromaštva izračunava pre socijalnih transfera, koje isplaćuje država, broj onih koji su relativno siromašni ili su u riziku od siromaštva je znatno veći. On je prošle godine iznosio 37,2 odsto. Bez računanja penzija i socijalnih transfera u prihode pojedinca ili porodice, stopa rizika od siromaštva je više nego dvostruko veća i iznosi 55,7 odsto.

U podacima RZS-a navedeno je da je procenat lica koja ne mogu da priušte sebi nedelju dana odmora van kuće prošle godine bio 68,5 odsto, kao i da je onih koji ne mogu da prišute sebi meso ili ribu u obroku svakog drugog dana 24,6 odsto. Više od 47 odsto lica sebi ne može da priušti neočekivani trošak do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz buyeta domaćinstava, dok odgovarajuće zagrevanje stana ne može da plati čak 15,2 odsto lica.

Iz tabele mogućnosti domaćinstava da „sastave kraj s krajem” proizlazi da samo 1,1 odsto može to da učini lako, veoma lako njih 0,2 odsto, prilično lako 3,9, s izvesnim teškoćama 30,1, teško 32,8 i veoma teško 31,9 procenat.

LJ. Malešević

Istraživanje kao u čitavoj Evropi

Istraživanja, poput ovog koje je sproveo Republički zavod za statistiku, sprovode se jednom godišnje, a cilj je da se prikupe podaci radi izračunavanja indikatora o siromaštvu, socijalnoj isključivosti i uslovima života. Sprovođenje istraživanja je od posebnog značaja imajući u vidu da je zasnovano na standardizovanoj metodoligiji za sve države članice Evropske unije.