U nasleđe uz imovinu idu i neplaćeni krediti, dugovi....

kreditna zaduženost građana porasla je 0,96 odsto i iznosila je 719,96 milijardi dinara. U uslovima slabe platežne moći banke najradije biraju sigurne klijente, a to su u ovom slučaju najstariji žitelji Srbije koji imaju penziju. Ona je postala najsigurniji prihod. Ti krediti se obezbeđuju na malo drugačiji način. Za zaduživanje najstarijih banke traže polisu osiguranja ili hipoteku, i to za sve kredite, a ne samo za stambene. U slučaju da se kredit odobri i bez tog obezbeđenja, njega će otplaćivati onaj ko nasledi imovinu, ako za tim bude potrebe. Bankari se istovremeno prilagođavaju demografskoj slici Srbije jer smo sve stariji i stariji. Zato je na ostavinskim raspravama, u sudovima uz rodbinu, sve više i bankara.

Udruženje banaka Srbije i Kreditni biro nedavno su uradili istraživanje o starosti građana i zajmovima.

U vremenskom dobu od 70 do 80 godina stambeni kredit vraća 141 korisnik. Do poslednje rate treba da otplate 119 miliona dinara, ili prosečno 850.000 dinara po kreditu. Ti građani ažurno ispunjavaju obaveze pa tek 27 njih kasni s uplatom rata. Pet korisnika kredita ima više od 80 godina.

Banke penzionerima češće odobravaju gotovinske i potrošačke kredite. Među starijima od 80 godina 4.630 ih otplaćuje gotovinski kredit, 1.132 potrošački i 253 poljoprivredni. Još su kreditno aktivniji oni u grupi između 70 i 60 godina, i to s 53.950 keš kredita, oko 11.000 potrošačkih i 1.151 poljoprivrednim. Građani koji imaju iumeđu 60 i 70 godina otplaćuju 60.000 gotovinskih kredita, oko 12.000 potrošačkih i 1.400 poljoprivrednih zajmova.

Pre deset godina jedan od bitnih uslova bankara bio je da klijent u trenutku otplate poslednje rate ne može imati više od 65 godina. U prethodnih pet godina ta razlika je pomerena deset godina, mada pojedine banke kreditiraju i još starije klijente.

Ta činjenica ima za posledicu da se na ostavinskim raspravama u sudovima, uz rođake, sve češće pojavljuju i službenici banke. A kako i koliko će naslediti, zavisi od slučaja. Ukoliko je kredit obezbeđen hipotekom, naslednicima ostaje da preuzmu kreditne obaveze na sebe, proporcionalno nasleđenoj imovini, ili da banka aktivira hipoteku i organizuje prođau, a kada se namiri do visine neotplaćenog kredita, ono što ostane vraća naslednicima.

Ukoliko je klijent imao u banci štedni ulog veće vrednosti ili automobil te drugu vrednu imovinu, poput čamca, važi isti princip: naslednici koji to prihvate otplaćuju preostali zajam ili imovinu ostavljaju banci uz iste uslove, ako išta pretekne, i to dele.

Sve to može proći i bez uključivanja banke, a ukoliko je kredit obezbeđen polisom životnog osiguranja koja je vinkulirana na banku, odnosno koja je u korist banke. To je i najbolja varijanta jer naslednicima ne donosi dodatne troškove.

D. Vujošević

Kad se ostane kratkih rukava

Za klijente koji se nađu u prilici da nasleđuju kredit najbitnije je da se što pre jave banci. Tamo se mogu dogovoriti o isplati duga i pre nego što se ceo postupak okonča. Potpisuju ugovor, izmiruju obaveze i tako sebi štede zateznu kamatu koju bi posle završetka postupka platili. Ukoliko je obezbeđenje polisa, treba što pre da se jave i osiguravajućoj kući koja ju je izdala. Ono u šta mogu da budu sigurni je da banka na kredit ni slučajno  neće zaboraviti.

Samo ukoliko iza klijenta nije ostala imovina i banka i naslednici ostaju kratkih rukava.