Na papiru milioneri, u životu socijalni slučajevi

 boračke i socijalne politike Aleksandra Vulina, opštine, ministarstva finansija, privrede, rada i zapošljavanja traže modalitet za rešavanje problema nekoliko desetina hiljada radnika.

– Rešićemo i taj problem, ali neću da obećavam nešto za šta ne znam tačno kada i šta – rekao je Vulin. – Bilo bi dobro da je to problem samo jednog grada, ali, nažalost, nije – to je problem decenijskog zapuštanja radnika u Srbiji i decenijskog nemara. Naravno da ćemo učiniti sve, ali ne istrčavamo s izjavama i ne govorimo ono što ne možemo uraditi.



Mada je to obrazloženje minstar Vulin dao radnicima propalih niških preduzeća koji ne mogu da naplate dug od države, na isplatu zaostalih zarada iz prethodnih godina u Srbiji čeka 85.000 radnika, kojima država duguje više od 40 milijardi dinara. Samo u Nišu na naplatu zaostalih zarada čeka oko 4.500 bivših radnika EI „Niš“, MIN-a, „Građevinara”, „Jastrepca” i „Niteksa”. Od tog broja, oko 2.500 radnika ima izvršne sudske presude, ali do dana današnjeg nisu uspeli da ih naplate.



Mnogim radnicima koji su presavili tabak i tužili svoja preduzeća, od kojih je veliki deo već likvidiran ili je u stečaju, država je ostala dužna zarade od 2005. godine do danas, a ima i onih kojima je „državni dug” za plate poslednjih nekoliko godina. Mada im je sud izračunao koliko im preduzeće, odnosno država, jer je ona poslodavac za sva preduzeća u restrukturiranju, duguje i uračunao kamatu, to što su na osnovu te izvršne odluke milioneri ne znači da su to i u stvarnom životu.

Veliki deo od tih 85.000 radnika, i pored milionskog duga države njima, danas nema ni dinara jer niti imaju uslove za odlazak u penziju, niti mogu da nađu drugi posao. Zbog toga je deo njih prešao na spisak Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike u kategoriju „socijalnih slučajeva” te danas dobijaju socijalnu pomoć od nekoliko hiljada dinara.



Radna grupa pri Ministarstvu privrede obradila je podatke o neisplaćenim zaradama za celu Srbiju, ali još nije predložila model isplate, odnosno izmirenja obaveza državnih preduzeća prema radnicima. Poseban problem – mada i njima država duguje ogroman novac – jesu radnici koji još uvek nisu tužili preduzeće zbog neizmirenih plata i veliko je pitanje da li će se oni naći u grupi onih kojima će, nakon što se pronađe mogućnost, država isplatiti izvršne sudske presude za neisplaćene zarade.



Jer, radnici nisu tužili zbog neisplaćenih plata da bi mogli podneti zahtev za povezivanje radnog staža, a ima i onih koji su započeti sudski spor obustavili dok im ne bude popunjena „rupa” u stažu. Međutim, povezivanje staža nema veze sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, ali on jeste bio uslovljen trenutnim obustavljanjem sudskog spora. Time su bili uslovljeni i zaposleni u preduzećima u stečaju ukoliko su želeli da dobiju državne otpremnine od 200 evra po godini staža. U Ministarstvu privrede su tvrdili da obustavljanje sudskog spora zarad otpremnina nikako ne znači da radnici ne treba da traže svoje zaostale plate i da to treba da potražuju iz stečajne mase.



LJ. Malešević

 

Rešiti višegodišnji nemar



Bilo kako bilo, višegodišnji nemar prema zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju država mora da reši na ovaj ili onaj način. Sve dok se ne pronađe rešenje za one koji su čak i sudskim putem dobili potvrdu o dugovanju, oni će biti socijalni slučajevi i koštaće državu. U interesu je same države da milionere s papira prevede u stvarnost i na taj način smanji spisak socijalno ugroženih jer i za njih se novac daje iz državnog budžeta.