Plaćamo strancima jer je domaći biznis zakazao

Upravo ta činjenica je razlog što je Vlada Srbije donela uredbu o nastavku isplate subvencija za investitore i u ovoj godini, s tim što je makimalni iznos za svako novootvoreno radno mesto smanjen s 10.000 evra na 7.000 za investiciju u devastiranim područjima Srbije.

Deo ekonomske javnosti već nekoliko godina zamera državi što „plaća” investitorima dolazak u Srbiju, tvrdeći da se tako olako raspolaže novcima svih građana, odnosno da se oni razbacuju na investitore koji dođu zarad sopstvenog profita. S druge strane, deo ekonomista tvrdi da je subvencionisanje radnih mesta, ali i davanje svih drugih privilegija stranim investitorima koji su spremni da započnu biznis u Srbiji, opravdano jer smanjuje nezaposlenost i povećava prihode u državnoj kasi, kao i da u suprotnom investicija ne bi ni bilo.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića strani investitori i subvencije koje se daju zarad otvaranja radnih mesta nisu ništa drugo do posledica ekonomske snage Srbije i nedostatka domaćih investitora koji žele da investiraju u svoju državu jer im je mnogo lakše da se bave nekim drugim, profitabilnijim poslovima.

– Moramo biti svesni toga da Srbija nije u prilici da postavlja uslove stranim investitorima, već da su oni ti koji diktiraju šta i koliko država treba da im da – ocenjuje za „Dnevnik” profesor Savić. – Jednostavno, strani investitori su svesni – jer im ponude daju i druge države u okruženju – da Srbija vapi za investicijama i da od nje mogu tražiti mnogo. S druge strane, u borbi s onim što nude druge države, Srbija mora da ponudi više privilegija ne bi li strani investitori upravo ovde započeli biznis i zaposlili naše radnike. Zbog toga su i subvencije koje se daju za svako radno mestu nužne jer u suprotnom, teško da bi i ovo malo stranih investira došlo u Srbiju.

On ukazuje na to da domaći investitori – pošto je to omogućeno Zakonom o ulaganjima – takođe mogu dobiti subvencije za radna mesta koja se daju stranicima, ali da je malo njih spremno da ulaže u Srbiju, a za to im, kako kaže, nisu krivi strani investitori.

– Niko me neće ubediti u to da korejska „Jura”, koja je došla u Sremsku Raču, može zarađivati na uplitanju nekih kablova, a da naš investitor to ne bi mogao. Jeste „Jura” dobila subvencije po radnom mestu od 10.000 evra, ali mogao je i neko naš, ali se nije „setio” ili nije hteo. Napši bogati ljudi, čast izuzecima, steki su svoje bogatstvo uglavnom na uvozu, jakom dinaru, trgovini, raznim sektorima usluga, a veoma mali broj se bavio proizvodnjom koja zahteva više novca, veći rizik. Svaka država bi bila srećna da ima domaće tajkune koji će da rade isti posao kao i pomenuta korejska kompanija. Mi, jednostavno, nemamo tu domaću inicijativu i kada je tako, sasvim je logično da je tražimo na strani – ukazuje Savić. – Sasvim druga priča je, ali je i te kako povezana s visinom subvencija koje država daje za svako radno mesto, da li za novac svih građana Srbije radnici treba da od stranih kompanija dobijaju miniminalnu zaradu ili nešto malo više od nje.

Savić odmah postavlja i pitanje da li smo i u tom delu uopšte u prilici da tražimo više, odnosno da li bi investitori pristali da daju veće plate ako im druge države koje žele da odu kod njih to ne traže.

LJ. Malešević

Bolje minimalac nego ništa

– Jasno je da radnici koji kroz subvencionisanje investitora dođu do posla ne mogu živeti od minimalne plate. Izračunao sam da su subvencije koje je „Jura” dobila za radna mesta od 10.000 evra dovoljne za tri – tri i po godine isplate plata zaposlenima, što znači da se njima zapravo zarade isplaćuju iz državnih para. Tu se odmah postavlja pitanje šta bi se drugo mogli uraditi, odnosno da li bi, ukoliko tražimo veće plate, investitori bili zainteresovani za Srbiju ili ne. S druge strane, iz ugla nezaposlenih, i ta minimalna plata i stalno radno mesto je mnogo više nego što oni koji nemaju posao i godinama ga čekaju danas imaju. Oni bi radili i za tu minimalnu zaradu. Dakle, teško je u situaciji kada nas strani investitori vrednuju kao državu koju mogu da ucenjuju i postavljaju joj uslove izboriti se za veće plate, manje ili nikakve subvencije – zaključuje profesor Savić.