FS: Fiskalna konsolidacija je nesporno uspešna
Fiskalni savet Srbije ocenio je danas da je početak sprovođenja trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije u 2015. iz ugla ostvarenog deficita nesporno bio uspešan,
te da je deficit snažno smanjen sa 6,6 odsto na 3,7 odsto BDP-a.
Fiskalni savet navodi da je zapravo deficit trajno smanjen u 2015. oko 2,4 odsto BDP-a, i da je stvarni deficit s kojim se ulazi u 2016. i nastavak fiskalne konsolidacije, zapravo oko 4,2 odsto BDP-a.
Međutim, ističu da je i fiskalni deficit od 3,7 odsto BDP-a za Srbiju i dalje previsok i ne obara javni dug u odnosu na BDP.
Navodeći privremene razloge za smanjenje deficita, Savet ukazuje da je do privremenog poboljšanja za oko 0,5 odsto BDP-a, došlo zbog velikih uplata državnih preduzeća u budžet po raznim osnovama.
Kako ukazuju, privremena ušteda je i to što nisu do kraja sprovedene planirane politike poput racionalizacije broja zaposlenih, završetak privatizacije, javne investicije, što je samo odlaganje troškova za sledeću godinu.
Zbirno, neplanirane i ekonomski loše uštede na prihodima i rashodima u 2015. dostigle su približno 60 milijardi dinara, ali su delimično potrošene za izmirivanje, takode neplaniranih, jednokratnih troškova krajem godine od 43 milijarde, kaže se u izveštaju.
Fiskalni savet je ukazao da ni racionalizacija broja zaposlenih u sektoru opšte države nije sprovedena po planu u 2015, a u sledeće dve godine trebalo bi da omogući najveće umanjenje deficita.
"Iako su za početak 2016. bila najavljena masovna otpuštanja, rokovi se ponovo odlažu, što potvrđuje prethodne ocene da se planirane uštede od ove mere izvesno neće ni ostvariti", navodi Savet.
Savet je kritikovao što u 2015. nije načinjen veliki pomak u reformama u javnim preduzećima, i navode da organizacione promene u Železnicama i donekle u EPS-u nisu dovoljne da se reše suštinski problemi u ovim preduzećima i otklone izvori njihovog lošeg poslovanja, a to su višak zaposlenih, cene ispod tržišnih, slaba naplativost, tehnički gubici i drugo.
Pozitivna promena je, dodaju, što je napokon započeto rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji, ali se za najproblematičnija od njih, kako piše, za RTB Bor, Resavicu, Petrohemiju, Galeniku, Simpu i druga, još ne nazire trajno rešenje.
Posledično, ističu, nije ni otklonjena opasnost od pojave novih budžetskih troškova po osnovu gubitaka javnih i državnih preduzeća, koji su u velikoj meri osudili na neuspeh prethodne pokušaje fiskalne konsolidacije.
Kad se podvuče crta, Fiskalni savet navodi da je trajno smanjenje fiskalnog deficita u 2015, ne računajući dejstvo jednokratnih činilaca, iznosilo je oko 2,4 odsto BDP-a, pa je stvarni deficit s kojim se ulazi u 2016. i nastavak fiskalne konsolidacije zapravo oko 4,2 odsto BDP-a.
"Iza ovog rezultata u najvećoj meri stoji umanjenje plata u javnom sektoru i penzija koje je donelo trajne uštede od oko 1,4 odsto BDP-a, dok je preostale, održive uštede, od oko jedan odsto omogućila bolja naplata poreskih prihoda", piše u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta.
"Iako je 'pravi' deficit nešto veći od zvaničnog, ovolike trajne uštede predstavljaju veoma dobar rezultat u prvoj godini započetog fiskalnog prilagodavanja", ističe Fiskalni savet.
(Tanjug)
Uplata operatera digla suficit u januaru na 33 milijarde
Suficit budžeta u januaru od 33 milijarde dinara predstavlja za oko 20 milijardi bolji rezultat u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazala je najnovija mesečna analiza Fiskalnog saveta Srbije.
Međutim, Fiskalni savet navodi da je suficit u januaru očekivan i privremen, i ukazuje na to da je najveći deo povećanja suficita u odnosu na januar 2015, oko 16 milijardi dinara, posledica nekoliko jednokratnih činilaca.
"Zato taj suficit ne odraava verodostojno suštinska fiskalna kretanja", ocena je Saveta.
Savet ističe da je za suficit delom zaslužno i to što su uplaćeni prihodi od prodaje frekvencija mobilnim operaterima od 12,7 milijardi dinara, što je "neplaniran i privremeni rast neporeskih prihoda za oko pet milijardi".
Deo ušteda u ovom mesecu postignut je i zbog neočekivano velikog transfera sredstava PIO fondu u odnosu na realne tekuće potrebe u decembru, što je imalo za rezultat suficit PIO fonda u 2015. od preko četiri milijarde dinara.
"Ova sredstva su po svemu sudeći već potrošena za isplatu penzija, jer su u istoj meri umanjeni januarski republički transferi", piše u izveštaju.
Fiskalni savet napominje da opisano prebacivanje rashoda iz meseca u mesec neće imati uticaj na ukupan deficit opšte države u 2016, a da će ostvarene uštede u budžetu "pojesti" veći deficit PIO fonda.
(Tanjug)