Paori samo sebi veruju

premijera Vučića, profesoru dr Draganu Glamočiću, svojevremeno ministru poljoprivrede, sve uz ocenu da u ovom trenutku zapravo niko ne štiti interese poljoprivrednih proizvođača. Za sada je, u prvom koraku, insistirano na tome da registrovana poljoprivredna gazdinstva dobiju zasluženo mesto u Privrednoj komori Vojvodine, odnosno Srbije...

– Činjenica je da trenutno nemamo drugo rešenje nego da pokušamo nešto da uradimo preko postojećeg komorskog sistema, ali naš je plan da se napravi posebna agrarna komora, kao što je u Sloveniji, Austriji, Mađarskoj… U Hrvatskoj je članstvo u Agrarnoj komori obavezno, a u nju ulaze sva fizička i pravna lica čija je osnovna delatnost poljoprivreda. I ta komora štiti njihov interes, snažno nastupajući i prema ministarstvima, i prema vladi i prema drugim učesnicima u agrarnom lancu – pojašnjava za „Dnevnik” Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine. – Nažalost, kao poljoprivrednici mi to samo možemo da tražimo, a da li će se tom našem zahtevu izaći u susret, to zavisi od političke volje, jer bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da pripremi zakonski osnov za formiranje takve komore.

Međutim, dosadašnja iskustva u tom pravcu, predočava Nađ, ne daju puno prostora za optimizam, jer, kako kaže, ovi i slični zahtevi su iznošeni u svi dosadašnjim razgovorima i sa resornim ministarstvom i sa kabinetom premijera Vučića, ali nijedan korak napred nije napravljen.

– Udruženja poput našeg praktično su nemoćna kada se paori nađu u problemu, kao nedavno kada su protestovali zbog problematičnih odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu. A Privredna komora se nije oglašavala ni tada ni kada su poljoprivrednici bili na udaru Ratko Filipovićotvorenih ucena otkupljivača i prerađivača niti kada su gazdinstva propadala jer je cena žive vage tovljenika pala na 100 dinara. Jednostavno, Komora do sada nije za seljake ništa ni radila ni uradila. Istina, obećano nam je da će ubuduće biti drugačije, da će u statutu Privredne komore Vojvodine nešto ubaciti, promeniti, staviti… ali to nama nije dovoljno – otvoren je Nađ.

Sagovornik „Dnevnika”, naime, pojašnjava da i po novom zakonu o PKS gazdinstva praktično mogu da postanu deo komorskog sistema samo preko Zadružnog saveza.

– To znači da bi svaki poljoprivrednik najpre morao da bude član neke zadruge, a onda da ta zadruga bude deo Zadružnog saveza koji će imati svoje mesto u PKS. I tako će paor tek preko treće ruke, na papiru, moći da unutar privredne komore ostvaruje neki svoj interes. A i to preko nekog koga delegira Zadružni savez, koji 15-20 godina nije uspevao da izdejstvuje da Srbija dobije normalan zakon o zadrugama. Kada je na kraju donet, ispada da mu je jedini cilj da imovinu propalih zadruga pretvori u državnu, kako bi se što lakše prodala. A ono što bi zaista trebalo da bude intencija tog zakona – kako da članovi zadruge ostvaruju preko nje neka svoja prava, o tome nema ni reči. Jednostavno, niko u Srbiji neće da razgovara o zaštiti poljoprivrednih gazdinstava i uopšte poljoprivrednih proizvođača. Stoga mi sami moramo naći put i način da nas neko čuje.

Miroslav Stajić

Grupacija unutar PKV

– Uvereni u to da na njih niko ne misli, da nisu ravnopravan deo ovog društva, a osećajući se i socijalno ugroženo, seljaci pokušavaju da nađu rešenje za zaštitu svojih interesa. I to je ne samo legitimno, nego i potpuno opravdano – kaže za „Dnevnik” predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović. – Ono što PKV i PKS u tom pogledu mogu da učine, jeste njihovo uključivanje i pozicioniranje unutar novog komorskog sistema, koji sada praktično gradimo na temelju novog zakona. Jedan model za to je kroz Zadružni savez, a drugi je kroz stvaranje uslova u statutima komora – što će PKV sigurno učiniti – za formiranje posebne grupacije koja bi okupljala registrovana gazdinstva. Ovim putem bi mogli ne samo da permanentno iznose svoje stavove o gorućim probemima u agraru, a koje bi onda Komora zastupala u komunikaciji s Vladom, nego bi, recimo, i direktno učestvovali u aktivnostima koje će PKS imati u procesu pridruživanja EU. Naravno, moguće je i stvaranje posebne Agrarne komore, ali to onda prevazilazi ingerencije PKV i PKS i tema je za državu.