Zbog zdravlja najčešće odlažu zatvor

tri i po godine kazne, što mu je odlagano tri puta, već zbog istrage sumnji da je objavama na „Fejsbuku” ugrozio sigurnost bivše ukućanke u televizijskom rijaliti programu „Farma”. 

Golubovićeva aktuelnost, u javnosti nametnuta tabloidnom produkcijom priča za zamajavanje, u kojoj vesla između „etiketa” žestokog momka s asfalta, kriminalca i zvezde rijalitija, pravi temu i od njegovih molbi za odlaganje izvršenja kazne. Od prvog poziva u aprilu prošle godine, posle dve molbe za odlaganje zbog rođenja deteta, potom da bi kao učesnik TV-rijalitija mogao da završi započeti posao usled čijeg neizvršenja može nastati znatna šteta, početkom januara podneo je četvrtu molbu, iz zdravstvenih razloga nakon operativnog zahvata na glavi.



Ali, nije Golubović, naravno, ni prvi ni jedini osuđenik koji je tražio odlaganje kazne i kome je to više puta prihvatano.

Doktor pravnih nauka Nedeljko Jovančević kaže za „Dnevnik” da razlozi za odlaganje izvršenja kazne mogu biti različiti, a o njima uz molbu osuđenog moraju biti priloženi dokazi.



U samom zakonu, kako napominje, nije ograničen broj molbi koji se može podneti niti maksimalan period.Najčešći razlozi zbog kojih se traži odlaganje su zdravstveni ili ono vezani za obavljanje određenih poslova koje je osuđenik preduzeo da izvrši i to se sve veže za određeni rok.



– Kad je reč o zdravstvenim razlozima, nekoj bolesti koja je teške prirode, hronična ili akutna, ili je osuđeni bio bolestan pa se stanje znatno pogoršalo, sve se to mora potkrepiti medicinskom dokumentacijom, i ako se nakon provera i veštačenja utvrdi da zbog bolesti osuđenog nema uslova da se pošalje na izdržavanje kazne, izvršenje se odlaže – naglašava Jovančević.

Po njegovim rečima, izdržavanje kazne se može prekinuti u slučaju neke trajne ili neizlečive bolesti.



– Naravno, zatvorski sistem je organizvan tako da su osuđenima obezbeđeni uslovi za lečenje, ne samo u zatvorskim bolnicama nego i u drugim državnim specijalnizovanim medicinskim ustanovama, pod određenim uslovima – kaže dr Jovančević. 

Ako se molba podnosi iz zakonom predviđenih razloga obavljanja neodložnih radova, poljskih i nekih drugih, kad nema nikog drugog ko ih može obaviti, ili/i zbog dovršenja određenog započetog posla usled čijeg bi neizvršenja mogla nastupiti znatana materijalna šteta, odlaganje je moguće najduže do tri meseca. Ima i razloga kod kojih su rokovi odlaganja i do šest meseci. Jedino zdravstveni razlozi nisu ograničeni rokovima.



Zakon govori i da sud treba da vodi računa o tome da li postoje uslovi za odlaganje kazne i da spreči eventualne zloupotrebe osuđenog koji raznim mahinacijama želi da izbegne izdržavanje kazne. Predsednik nadležnog osnovnog suda može, definisano je zakonom, odbiti molbu ako utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava i on će odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje. Bilo bi dobro, smatra Jovančević, da se u zakonu preciznije regulišu razlozi pa da sudija ima manji prostor za svoje procene. Ali, ne može se, objašnjava on, reći sudiji da nije u pravu ako mu je to ostavljeno na slobodu procenu, kad to zakon ne određuje. 



J. Jakovljević

Sudija donosi konačnu odluku

Postoje i dodatni razlozi za odlaganje izvršenja kazne ako neko upotrebi neki vanredni pravni lek, zahtev za ponavljanje postupka ili za zaštitu zakonitosti. U toj proceduri može se zatražiti da se privremeno odloži izvršenje kazne do odluke o tom pravnom leku i organ koji odlučuje o tome može doneti rešenje u tom smislu.

– Ništa tu nije spekulativno. Jednostavno, u zavisnosti od toga kakvi su argumenti, može se bez ikakve velike filozofije odlučiti da li je nešto za odlaganje ili nije – objašnjava Jovančević, i napominje da je sve u domenu rada sudije koji procenjuje dokumentaciju.