Policija će elektrošokerima savladati prestupnike

i razni ljuti i omamljujući sprejovi. Policijski službenici bi time mogli da bez upotrebe vatrenog oružja i nanošenja teških povreda savladaju prestupnika.

Predlagači obrazlažu i navode da se u većini država članica EU odavno primenjuju ova sredstva. Zagovornici uvođenja elektrošokera u naoružanje srpske policije ističu da su oni mnogo humaniji i manje opasni od vatrenog oružja, koje ljudima neminovno nanosi teške ili čak smrtonosne povrede.

Novim zakonskim predlozima policajcima će biti dozvoljeno da nose električne šokere ali i takozvane električne pendreke za pojasom, pa, na primer, izazivači nereda na stadionima ili protestnim okupljanjima na ulici ne treba da budu iznenađeni ako ta sredstva budu korišćena protiv njih. Policija je električne pendreke nameravala da uveze još pre četvrt veka, posle devetomartovskih demonstracija, i to iz Južnoafričke Republike, ali uvoz je sprečen u poslednjem trenutku jer su to bile zalihe tamošnje aparthejdske policije u smirivanju crnačkih protesta, pa nije bilo uputno.

Električni šokeri su mali uređaji koji staju u džep ili tašnu i izuzetno efikasno omamljuju napadača strujom napona od 10.000 do 100.000 volti. Postoje dve vrste, oni koji se tankom žicom i udicom na nekoliko metara zabodu u telo, i drugi, koji moraju da se prislone uz telo i pritiskom dugmeta strujom omamljuju.

Priča o elektrošokovima kao policijskoj prinudi u Srbiji nije nova. Pre nešto više od četiri godine, odnosno početkom oktobra 2011, u nastavnom centru MUP-a Srbije na Avali, svečano je medijima predstavljen elektrošoker dobijen na poklon od firme Tejzer.

– Od devedesetih, od kada se tejzer koristi u SAD, broj povređenih policajaca je smanjen za 50 odsto – kazala je tadašnji ambasador SAD u Beogradu Merlin Vorlik i dodala da je i broj teških telesnih povreda dramatično smanjen. Ona je podsetila da je tejzer širom sveta jedno od glavnih sredstava koje štiti živote policajaca u borbi protiv kriminala.

– Tejzer je uređaj koji koristi električnu struju male amperaže kako bi sprečio voljnu kontrolu mišića – rekao je jedini instruktor tog uređaja u Srbiji Saša Đorđević. Ukazao je  da tejzer bez posledica, s daljine od pet do deset metara, momentalno parališe napadača na pet sekundi. Prema njegovim rečima, napadač je onesposobljen kada mu se u telo zabodu strelice povezane žicama za uređaj iz koga se emituje struja.

– Na taj način, bez upotrebe fizičke sile, može se savladati otpor i staviti pod kontrolu osoba koja se opire privođenju. Posebna pogodnost te tehnologije je što ne ostavlja trajne posledice – kazao je na beogradskoj prezentaciji Đorđević, koji je na obuci u SAD isprobao tejzer na sebi.

Predstavnici kompanije Tejzer naveli su da je zahvaljujući tom uređaju, koji doprinosi povećanju efikasnosti u radu i bezbednosti pripadnika policije, širom sveta spaseno 75.000 ljudi.

Zanimljivo je, inače, da trećinu radnika Tejzera, sa sedištem u Arizoni, čine radnici srpske nacionalnosti. Uređaj tejzer se koristi u više od stotinu zemalja.

Ali, druga strana medalje je da su postali često veoma sporno sredstvo, jer su upotrebljavani u situacijama u kojima policajci nisu bili ugroženi.

O široj upotrebi tejzera u svetu vode se dugogodišnje rasprave, pa i mnoge države prema upotrebi elektrošokera imaju udržane stavove. U Švedskoj, na primer, oni se tretiraju kao vatreno oružje, a tamošnja policija se posle probe elektrošokera nije odlučila da ih nabavi. U Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Austriji elektrošokeri su dozvoljeni uslovno, dok su u Estoniji, Argentini i Irskoj zabranjeni. Tejzere nema nijedna služba ni u Francuskoj, uz obrazloženje da su ih isprobali isključivo protiv divljih pasa.

Jedna od velikih opasnosti upotrebe elektrošokera je prema osobama s ugrađenim pejsmejkerima. Poznato je da one imaju pravo da ne prolaze kroz bezbednosne kapije, klone se trafoa, pa čak im je dozvoljeno u svetu da ne vezuju pojaseve u automobilima. Takođe, postoje problemi i kod osoba sa utvrđenom srčanom manom, jer strujni šok može da izazove zastoj u radu srca, što može biti fatalno po život.

M. Bozokin

Biber-sprej za hiljadarku

Novina je uvođenje biber-sprejova. Oni, kao i električni uređaji za omamljivanje napadača strujom, koji se na Zapadu često koriste za samoodbranu, biće predlogom izmena zakona o oružju dozvoljeni za upotrebu i građanima u našoj zemlji, ali samo kao odbrambeno sredstvo. Dosad su bili zabranjeni, tačnije, tretirani kao oružje.

Ovi sprejovi su hemikalije na bazi ekstrakta ljute paprike u malim bočicama pod pritiskom, i kad se naprskaju napadaču u lice, izazivaju jak kašalj, probadanje u grudima, privremeno slepilo i iritaciju očiju. Na Zapadu ih veliki broj žena nosi u tašni da bi se odbranile od nasilnika, a popularni su zato što su jeftini i efikasni. Na tržištu je njiova cena 1.000 dinara za bočicu od 70 mililitara.