Kalašnjikov i do sedam puta jeftiniji nego u Evropi

Stefanović rekao je da je ovom akcijom presečen kanal šverca oružja ka Francuskoj. Dvojici Krupanjaca određen je jednomesečni pritvor, a policija ispituje detalje ovog šverca. Sumnja se, naime, da su M. T. i P. G. samo karike u međunarodnom lancu šverca oružja i da ih je angažovala jedna jaka kriminalna grupa. Postoje saznanja da su duge cevi, bombe i eksploziv trebalo da predaju, za sada, neidentifikovanim osobama u Mađarskoj. Njima dalji put arsenala, prema nezvaničnim saznanjima, nije poznat, jer tako funkcionišu međunarodni šverceri oružja. Oni angažuju “sitne ribe” da prebace oružje do određene destinacije, gde ga preuzima sledeća kriminalna grupa.

Najnoviji “ulov” srpske policije još jednom je pokazao da u Srbiji ali i zemljama Balkana i dalje “cveta” šverc oružja i minsko-eksplozivnih sredstava. Ovakav “biznis” ni malo ne treba da čudi ako se ima na umu da su ovde duge i kratke cevi dosta jeftine u odnosu na države ostatka Evrope. Na Balkanu se za “kalašnjikov” plaća između 300 i 500 evra, a u nekim drugim zemljama Evrope se za isto oružje po komadu plaća i do 2.000 evra. Na teritoriji Srbije, sive su procene, ima između 200.000 i 900.000 komada nelegalnog oružja. Po broju registrovanog oružja po glavi stanovnika Srbija je prva u regionu jer ga ima 15 odsto, dok 1.700 ima dozvolu za nošenje. Dostupni podaci govore da ga samo u agencijama za obezbeđenje ima 50.000 komada.

U Srbiji ima preko 150 registrovanih kompanija koje se bave prometom naoružanjem i vojnom opremom. Mnoge od tih kompanija deluju u skladu sa svom domaćom i međunarodnom   zakonskom regulativom koja reguliše promet naoružanja i vojne opreme. Međutim u Srbiji postoji nekoliko kompanija   povezanim sa kriminalcima u okruženju, Zapadnoj Evropi, Africi, Južnoj Americi, Americi čija je aktivnost uglavnom šverc oružja, a kod nekih i šverc droge. Prioritet ovih grupa je prekogranični  šverc viškova naoružanja   vojne opreme kao i novog naoružanja iz proizvodnje (organizovane mahom za njihove potrebe) iz Albanije, Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Makedonije.

Prekogranični  šverc viškova naoružanja odvija se uhodanim kopnenim, vazdušnim i morskim putevima, dok se manja količina zadržava na domaćem tržištu za potrebe manjih kriminogenih grupa koje po pravilu zarad tog za njih po potrebi obavljaju određene prljave poslove (pljačke, ubistva, saobraćajke i sl.) u cilju skretanja pažnje javnosti sa glavnih vođa   na aktivnosti ovih njihovih delatnosti.

Manje srpske kriminogene grupe se sporadično bave krijumčarenjem pojedinačnih komada oružja i eksplozivnih naprava, pri  čemu je registrovana pojava da se određena količina trampi za drogu, zlato, cigarete itd. Takvim aktivnostima pogoduje nerešen status Kosova i   konfiguracija terena u graničnim područjima kao i   poroznost državne granice, naročito prema Albaniji. Ovaj  šverc se obavlja mahom istim rutama i mahom se radi o ukradenom oružju u Republici Srpskoj ili je ukradeno iz kasarni bivše JNA u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji.  Kako ta organizacija izgleda u Srbiji?

Ilegalno oružje i njegov šverc tajnim kanalima nije samo naš problem. Po jednoj studiji Flamanskog mirovnog instituta (Flemish Peace Institute) u Briselu, najveći deo ilegalnog oružja iz balkanskih zemalja se krijumčari u druge evropske države. Jedan od autora studije Nils Duke  ističe da je zemljama Zapadnog Balkana u opticaju, ukupno gledajući, više ilegalnog nego legalnog oružja,  tvrdi sagovornik nemačkog lista.

Da je to ogroman problem za bezbednost u čitavoj Evropi, postalo je jasno najkasnije nakon napada u Parizu.

– Ne znamo kako su pariski teroristi došli do oružja – kaže Ivan Zverzhanovski, koji radi za SEESAC, organizaciju pri Ujedinjenim nacijama koja se bavi kontrolom lakšeg naoružanja na području jugoistočne i istočne Evrope.. – Na Balkanu je u opticaju jako mnogo ilegalnog oružja, i mi znamo da postoje veze između onih koji to oružje prodaju, organizovanog kriminala i terorista koji ih kupuju“.

Bivši šef albanske tajne službe Fatos Klosi spominje još jedan aspekt trgovine oružjem.

– Teroristi plaćaju jako dobro i tako uvek uspevaju da pronađu oružje na crnom tržištu. Znamo da na Balkanu postoji crno tržište, na kojem su aktivni zločinci i teroristi – rekao je Klosi.

Zabrinjavajuće su brojke o količini ilegalnog oružja koje kola Balkanom. Jedan izvještaj UN-a iz prošle godine naglašava posebno veliki broj komada ilegalnog oružja na Kosovu. U zemlji sa oko dva miliona stanovnika spominje se oko 450.000 komada oružja manjeg kalibra. U BiH, po navodima beogradskog SEESAC-a, u privatnom vlasništvu je još uvek oko 750.000 komada ilegalnog oružja.

Milan Bozokin

(Ne)uspela legalizacija

Posle osam godina Srbija je ovog proleća sprovela akciju legalizacije oružja. Za razliku od prethodnih kampanja, koje su trajale mesec dana, ovogodišnja je trajala tri meseca.. U tom periodu građani su predali 7.543 komada različitog oružja. Među njima je i 15 neispaljenih ručnih raketnih bacača “zolja”, 287 automatskih pušaka i 32 automatska pištolja “škorpion”. Zvaničnici su zadovoljni ovakvim odzivom, dok mnogi kažu da je to ipak mali broj u odnosu na procene o “sivoj zoni” ilegalnog oružja. Zorica Lončar Kasalica iz MUP-a predočila je  da je predato 1.107 komada bombi i eksplozivnih sredstava, a ukupno je prikupljeno 158.396 komada municije različitog kalibra. U odnosu na poslednju legalizaciju koja je bila 2007. prikupljeno je znatno više komada municije, jer je tada ukupno prikupljeno oko 11.500 komada municije.