Калашњиков и до седам пута јефтинији него у Европи

Стефановић рекао је да је овом акцијом пресечен канал шверца оружја ка Француској. Двојици Крупањаца одређен је једномесечни притвор, а полиција испитује детаље овог шверца. Сумња се, наиме, да су М. Т. и П. Г. само карике у међународном ланцу шверца оружја и да их је ангажовала једна јака криминална група. Постоје сазнања да су дуге цеви, бомбе и експлозив требало да предају, за сада, неидентификованим особама у Мађарској. Њима даљи пут арсенала, према незваничним сазнањима, није познат, јер тако функционишу међународни шверцери оружја. Они ангажују “ситне рибе” да пребаце оружје до одређене дестинације, где га преузима следећа криминална група.

Најновији “улов” српске полиције још једном је показао да у Србији али и земљама Балкана и даље “цвета” шверц оружја и минско-експлозивних средстава. Овакав “бизнис” ни мало не треба да чуди ако се има на уму да су овде дуге и кратке цеви доста јефтине у односу на државе остатка Европе. На Балкану се за “калашњиков” плаћа између 300 и 500 евра, а у неким другим земљама Европе се за исто оружје по комаду плаћа и до 2.000 евра. На територији Србије, сиве су процене, има између 200.000 и 900.000 комада нелегалног оружја. По броју регистрованог оружја по глави становника Србија је прва у региону јер га има 15 одсто, док 1.700 има дозволу за ношење. Доступни подаци говоре да га само у агенцијама за обезбеђење има 50.000 комада.

У Србији има преко 150 регистрованих компанија које се баве прометом наоружањем и војном опремом. Многе од тих компанија делују у складу са свом домаћом и међународном   законском регулативом која регулише промет наоружања и војне опреме. Међутим у Србији постоји неколико компанија   повезаним са криминалцима у окружењу, Западној Европи, Африци, Јужној Америци, Америци чија је активност углавном шверц оружја, а код неких и шверц дроге. Приоритет ових група је прекогранични  шверц вишкова наоружања   војне опреме као и новог наоружања из производње (организоване махом за њихове потребе) из Албаније, Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске и Македоније.

Прекогранични  шверц вишкова наоружања одвија се уходаним копненим, ваздушним и морским путевима, док се мања количина задржава на домаћем тржишту за потребе мањих криминогених група које по правилу зарад тог за њих по потреби обављају одређене прљаве послове (пљачке, убиства, саобраћајке и сл.) у циљу скретања пажње јавности са главних вођа   на активности ових њихових делатности.

Мање српске криминогене групе се спорадично баве кријумчарењем појединачних комада оружја и експлозивних направа, при  чему је регистрована појава да се одређена количина трампи за дрогу, злато, цигарете итд. Таквим активностима погодује нерешен статус Косова и   конфигурација терена у граничним подручјима као и   порозност државне границе, нарочито према Албанији. Овај  шверц се обавља махом истим рутама и махом се ради о украденом оружју у Републици Српској или је украдено из касарни бивше ЈНА у Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији, Словенији.  Како та организација изгледа у Србији?

Илегално оружје и његов шверц тајним каналима није само наш проблем. По једној студији Фламанског мировног института (Флемисх Пеаце Институте) у Бриселу, највећи део илегалног оружја из балканских земаља се кријумчари у друге европске државе. Један од аутора студије Нилс Дуке  истиче да је земљама Западног Балкана у оптицају, укупно гледајући, више илегалног него легалног оружја,  тврди саговорник немачког листа.

Да је то огроман проблем за безбедност у читавој Европи, постало је јасно најкасније након напада у Паризу.

– Не знамо како су париски терористи дошли до оружја – каже Иван Зверзхановски, који ради за СЕЕСАЦ, организацију при Уједињеним нацијама која се бави контролом лакшег наоружања на подручју југоисточне и источне Европе.. – На Балкану је у оптицају јако много илегалног оружја, и ми знамо да постоје везе између оних који то оружје продају, организованог криминала и терориста који их купују“.

Бивши шеф албанске тајне службе Фатос Клоси спомиње још један аспект трговине оружјем.

– Терористи плаћају јако добро и тако увек успевају да пронађу оружје на црном тржишту. Знамо да на Балкану постоји црно тржиште, на којем су активни злочинци и терористи – рекао је Клоси.

Забрињавајуће су бројке о количини илегалног оружја које кола Балканом. Један извјештај УН-а из прошле године наглашава посебно велики број комада илегалног оружја на Косову. У земљи са око два милиона становника спомиње се око 450.000 комада оружја мањег калибра. У БиХ, по наводима београдског СЕЕСАЦ-а, у приватном власништву је још увек око 750.000 комада илегалног оружја.

Милан Бозокин

(Не)успела легализација

После осам година Србија је овог пролећа спровела акцију легализације оружја. За разлику од претходних кампања, које су трајале месец дана, овогодишња је трајала три месеца.. У том периоду грађани су предали 7.543 комада различитог оружја. Међу њима је и 15 неиспаљених ручних ракетних бацача “зоља”, 287 аутоматских пушака и 32 аутоматска пиштоља “шкорпион”. Званичници су задовољни оваквим одзивом, док многи кажу да је то ипак мали број у односу на процене о “сивој зони” илегалног оружја. Зорица Лончар Касалица из МУП-а предочила је  да је предато 1.107 комада бомби и експлозивних средстава, а укупно је прикупљено 158.396 комада муниције различитог калибра. У односу на последњу легализацију која је била 2007. прикупљено је знатно више комада муниције, јер је тада укупно прикупљено око 11.500 комада муниције.