Zajednički sprečiti nasilje u porodici

parlamenta Jelena Crnogorac koja je rekla da naziv tribine upućuje na želju da se podrškom i učešćem ukaže na potrebu i neophodnost jačanja svesti svih članova zajednice o veoma ozbiljnim i sve prisutnijim problemima nasilja nad ženama.



– Rad svih resornih gradskih uprava u Novom Sadu, odborničke mreže žena Skupštine grada kao i Komisije za rodnu ravnopravnost Skupštine u proteklom periodu usmeren je upravo na napore da se ovakvim skupovima, kao i drugim aktivnostima, pokaže da je naš grad spreman da pruži svaku vrstu pomoći koja je u njegovoj nadležnosti da bi se svim stručnim službama, a svakako i onima kojima je takva pomoć najdirektnije potrebna, pružila odgovarajuća podrška u naporima da se takve pojave u našoj sredini svedu na minimum – poručila je Jelena Crnogorac.



Cilj tribine je bio da se stručnjaci iz svih oblasti sastanu i razgovaraju o tome šta se može učiniti da bi se doprinelo smanjenju nasilja u porodici. Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće dr Nada Padejski Šekerović je istakla da nasilje ostavlja posledice na fizičko i mentalno zdravlje svih osoba koje ga trpe, a u najvećem procentu na žene i decu.



– Jedan od najvećih problema se javlja kada žena napušta Sigurnu žensku kuću i pokušava da se osamostali jer se dešava da je ekonomski zavisna od počinioca nasilja – rekla je dr Padejski Šekerović, i dodala da se taj problem može prevazići jedino integrisanim pristupom celokupnog sistema. – Visoka stopa nezaposlenih u našoj zemlji određuje u istoj meri i žene koje su žrtve nasilja. Drugi značajan problem je neprepoznavanje značaja psiholoških posledica koje nasilje ostavlja na žene i decu. Većinom se saniraju fizičke posledice, ali su one psihološke dugosežnije i imaju uticaj na celokupno funkcionisanje.



Kada se govori o podacima koje poseduje Centar za socijalni rad, u 2015. godini je broj prijava nasilja u porodici povećan 31 odsto u odnosu na 2014. Po oceni stručnjaka koji su učestvovali na tribini, taj podatak može značiti da nasilja ima više, ali i upućuje na činjenicu da se ono više prijavljuje.



Podaci Policijske uprave Novi Sad kažu da je od 2010. do 2014. godine u Novom Sadu registrovano 1.427 krivičnih prijava za delo nasilja u porodici, dok je od januara do septembra ove godine registrovano 304 prijave za nasilje i pokrenuto 494 prekršajnih postupaka.

– Najviše prijava, ukupno 186, ove godine bilo je na Detelinari, Telepu i Novom naselju – rekla je koordinatorka za suzbijanje maloletničke delinkvencije, praćenje nasilja u porodici i partnerskog nasilja Daliborka Vojvodić Popović. – Nasilje se najčešće dešava u porodičnoj kući ili stanu, a najviše prijava bude telefonskim putem, čak 75 odsto.



Analize pokazuju i da su verbalne pretnje nešto češće i čine 62 odsto prijavljenih slučajeva, u odnosu na fizičke napade, kojih je bilo u 38 odsto slučajeva.– Izvršioci nasilja u porodici su u najvećoj meri muškarci, kojih je u periodu od januara do septembra ove godine bilo 1.198, a žene su bile izvršioci u 166 prijavljenih slučajeva – rekla je Daliborka Vojvodić Popović.



Ipak, podaci Policijske uprave Novi Sad pokazuju da je 2015. godine situacija atipična jer nema klasične slike gde su najzastupljeniji slučajevi žena žrtava nasilja. Znatno su prisutniji slučajevi nasilja u porodici koji ne podrazumevaju odnos supružnika, odnosno partnera.



V. Pavlov

Forenzička soba



Tribini „Reaguj” su prisustvovali i predstavnici Operativne mreže za zaštitu žena i dece od nasilja u porodici „Zora”, koju čini 12 institucija, među kojima su Policijska uprava Novi Sad, Osnovni, Viši, Apelacioni i Prekršajni sud, Dom zdravlja „Novi Sad”, PU „Radosno detinjstvo” i drugi. Tom prilikom je rečeno da je značajan pomak učinjen s takozvanom forenzičkom sobom, gde se na poseban način ispituju deca kao posebno osetljivi svedoci, a tako se štite od sekundarne traumatizacije. Razgovori se snimaju i koriste u sudskim postupcima.