Bez banki matičnih ćelija nema ni nauke ni terapije

kao i o matičnim ćelijama i potencijalu koji one nude. Konferenciju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.



Svetski priznati genetičar, profesor dr Miodrag Stojković, istakao je da bez banke matičnih ćelija, koja ne postoji u Srbiji, ne može ni da se govori o mogućnostima koje matične ćelije imaju u medicini.- Iz Srbije izađe na hiljade evra, koje građani daju za čuvanje matičnih ćelija u inostranstvu. Banke matičnih ćelija bi trebalo da postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. U Kragujevcu je potpisan ugovor o izgradnji banke matičnih ćelija i sada samo ljudska glupost može da spreči njenu izgradnju - rekao je dr Stojković.



U svom predavanju “Matične ćelije - stvarna potreba ili hir” dr Stojković je rekao i da društvo polaže velike nade u matične ćelije, ali one ipak ne mogu sve da reše. Napomenuo je kako je važno da se sve kaže ljudima koji se odluče na zamrzavanje matičnih ćelija iz pupčanika, ali je praksa takva da se najčešće govori ono što je dobro, a prećutkuje se ono što je loše.



- Ako jedno dete boluje od šećerne bolesti, roditelji misle da matičnim ćelijama sa drugog porođaja, mogu da leče starije dete. Zna se koje bolesti mogu da se leče matičnim ćelijama iz pupčanika, a to nisu šećerna bolest, Alćajmerova i nke druge bolesti - rekao je dr Stojković i napomenuo da ljudima ne treba davati lažne nade.



Stojković je govorio kako se matične ćelije koriste i u lečenju bolesti srca. Ranije su se ubrizgavale u nekrotično tkivo srca, a sada se ubrizgavaju u krv. Objasnio je i prikazao način na koji se limbalne matične ćelije uzimaju iz limbusa, odnosno oka, i kako ih dobija pacijent koji ima defecit tih ćelija. Prvo hirurg mora da otkloni mrtvo tkivo iz oka obolelog pacijenta, a potom se ubacuju matične ćelije. Prema njegovim rečima, ova metoda je već zaživela u kliničkoj praksi.



- Prilikom transplantacije traheje, od mrtvog donora je uzeta traheja, ali je “očišćena” od njegovih matičnih ćelija. Traheji su dodate matične ćelije pacijentkinje i onda je urađena transplantacija - ispričao je Stojković.Povrede kičme su takođe oblast u kojoj je zastupljeno lečenje matičnim ćelijama, a Stojković kaže kako u pitanju pionirski rad, gde ubrizgane matične ćelije “putuju” do mesta povrede i ugrađuju se. Prikazao je snimak dva pacova sa povredama kičme, gde je onaj koji je dobio matične ćelije normalno hodao, dok je životinja koja nije bila podvrgnuta tom tretmanu vukla zadnje noge i rep.



Dobijanje potomstva je problem velikog broja ljudi. Dr Stojković je rekao da su u laboratoriji spermatozoidi dobijeni iz matičnih ćelija miša, u stanju da oplode jajnu ćeliju i dobijeno je zdravo potomstvo.To je samo jedan od segmenata primene matičnih ćelija na kojima se radi, pored napada na ćelije raka, povreda kičmene moždine i mozga.



Postoji više tipova matičnih ćelija i svi su nam potrebni, a banka matičnih ćelija omogućava i naučni rad, ali i brži prevod istog u terapiju, odnosno proizvod, zaključeno je na skupu.Cilj konferencije bio je da skrene pažnju stručne javnosti na problem nedovoljne podrške primeni najmodernijih metoda u rešavanju problema koji se odnose na pomoć parovima koji ne mogu da dobiju potomstvo prirodnim putem, kao i terapijama matičnim ćelijama koje, u ovom trenutku, predstavljaju revoluciju u modernoj medicini.



U radnom predsedništvu konferencije bili su prof. dr Vesna Kopitović, prof. dr Branislava Belić, prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Gordana Kovaček- Stanić, prof. dr Radmila Kovačević , doc. dr Aleksandra Trninić- Pjević, prof. dr Dragan Dankuc i mr Taita Stojilković. Moderatorka diskusija bila je mr Đenđi Seleši.



LJ. Petrović