Glavni aduti strpljenje i veština
ali i da se provesele po svim vremenskim prilikama. Blejale su ovčice, zveketale makaze na takmičenju u ručnom striženju ovaca, a igrali su se čardaš, kolo i romski plesovi, u izvođenju ansambala kulturno-umetničkih društava iz mesta kanjiške opštine, a svirkom na banatskim gajdama društvo je uveseljavao Tomislav Đurin iz zrenjaninskog KUD „Veseli Banaćani”.
Veština i strpljenje najvažniji su bili u svim disciplinama, baš kao što je to bitno i u bavljenju ovčarstvom. U ručnom striženju ovaca bilo je i diskvalifikacija zbog povreda životinja i „grupnom striženju” kome su pribegli neki učesnici, ali je po oceni stručnog žirija, pobedu je odneo Peter Klebečko iz Mola, drugo mesto pripalo je Karolju Feheru iz Trešnjevca, a treća je bila Angela Bažo iz Čantavira.
– Vuna nije na ceni, ali zbog letnjih vrućina ovce ne mogu bez striže. Treba paziti da se prilikom striže životinje ne povrede i da sve bude urađeno kako valja, bez obzira što je cena vune niska – veli Klebečko.
Jedan od domaćina najveće svetkovine ovčara u ovom kraju predsednik udruženja ovčara „Kapetanski rit” Tibor Balaž naglašava da ovdašnji ovčari sada drže oko 10.000 grla, međutim, obližnji pašnjak Jaraš mogao bi da podnese i tri puta više. Balaž smatra da i pored toga što cena jagnjetine od oko 2,5 evra za kilogram žive vage i 80 dinara za kilogram vune nije najbolja, ovčarstvo ima perspektivu zbog podsticaja države od 7.000 po umatičenom grlu, a posle dugog zapostavljanja otkupa mleka šansu vidi i u mogućnostima za preradu ovčijeg mleka ulaganjem u mini mlekare.
U spravljanju kulinarskih specijaliteta takmičile su se 82 ekipe iz vojvođanskih mesta i inostranstva, koje su žiriju na ocenjivanje ponudili čak 110 uzoraka ovčijeg paprikaša i drugih jela. Mogao se probati i tradicionalni gotovo zaboravljeni specijalitet „vajaj” od maslaca, brašna i milerama, koji je za degustaciju ponudila Irena Kalma iz Vojvode Zimonjića. „Balog tim” iz Sente u kome su bili Goran Balog iz Sente, Dušan Sivčev iz Iđoša i Tomislav Subotički iz Novog Miloševa, spremao je tri vrste paprikaša po tradicionalnim čobanskim receptima, a pride u zemljanoj posudi krčkao se pasulj. Subotički objašnjava da je najvažnije imati strpljenja dok se sadržaj kotlića krčka, a strpljenja je iziskivalo i okretanje jaganjaca na ražnju. Goran Bošnjak iz Vojvode Zimonjića paralelno je spremao i prasetinu, a Milutin Graovac iz etno salaša „Kraljice voća” kraj Sente uveravao nas je da je, uz strpljenje, bitna i ujednačena žeravica od šapurika.
Milorad Mitrović