„Jugoremedija” pred sudom

 ove farmaceutske kuće, prvo jednih, a docnije i drugih, ili da su bivši radnici i mali akcionari presavili tabak i tužili državu zbog štete koju je nanela “Jugoremediji” prilikom privatizacije, tek o svemu ovome se govorilo više nego o poslovnim uspesima nekada jedne od najvažnijih zrenjaninskih fabrika. Jer, o poslovanju nije ni imalo šta da se govori, osim da je davno zamrlu proizvodnju na trenutak obnovio zakupac pogona, novosadska firma “Union medik”, koji, kako “Dnevnik” saznaje, ipak planira da napusti fabričke hale u Zrenjaninu. Premda ova odluka nije definitivna, nezvanično se može čuti da zakupcu, koji je ujedno i podnosilac plana reorganizacije “Jugoremedije” u stečaju, država ne dozvoljava da preuzme farmaceutsku kompaniju, zbog čega “Union medik” nema nameru da ulaže u obnovu pogona i opreme.

Dok se pred Privrednim sudom u Zrenjaninu ne okonča stečajni postupak, dotle će, u ovdašnjoj Palati pravde, na spratu iznad, u Višem sudu, početi suđenje bivšem generalnom direktoru “Jugoremedije” Zdravku Deuriću i njegovim saradnicima, osumnjičenim da su oštetili fabriku za više desetina miliona dinara. Vrhovni kasacioni sud je, naime, odbio zahtev Deurićeve odbrane za zaštitu zakonitosti postupka i potvrdio optužnicu protiv njega, zatim bivše direktorke firmi “Luksol farmacija” i “Penfarm” Milane Zlokas, građevinskog inženjera i sudskog veštaka Stevana Gregovića, vlasnika Samostalne zanatske radnje “Rad” iz Srpskog Itebeja Mite Lisice i nekadašnje finansijske direktorke u “Jugoremediji” Ankice Malušić.



Zdravko Deurić, koji je na čelo “Jugoremedije” došao kao radnički lider, sumnjiči se da je počinio tri krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, kao i da je prekršio više poreskih zakona. Ostalim okrivljenima na teret se stavlja krivično delo zloupotrebe položaja u saizvršilaštvu. Po navodima tužilaštva, oni su 2011, prilikom osnivanja privrednog društva “Penfarm”, nerealnom procenom vrednosti zemljišta i akcija koje je “Jugoremedija” unela u ovo preduzeće kao osnivački ulog, oštetili zrenjaninsku farmaceutsku kompaniju za 57,6 miliona dinara. Štetu od 7,3 miliona dinara, kako se podozreva, naneli su “Jugoremediji” i umanjenjem vrednosti licenci za proizvodnju penicilinskih preparata prenetih na “Penfarm”. Početak suđenja još uvek nije zakazan i očekuje se pripremno ročište.



Pre njih, u novembru 2012. pripadnici radne grupe Uprave kriminalističke policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, lišili su slobode vlasnika preduzeća “MD Nini” iz Niša i “Jaka 80” iz Radoviša, odnosno bivšeg vlasnika “Jugoremedije” Jovicu Stefanovića Ninija, bivšeg direktora za organizaciona, ekonomska i pravna pitanja Zlatka Markovića i direktorku firme “MD Nini” Olgu Antić, svi iz Niša, zbog sumnje da su počinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Oni su uhapšeni u nastavku akcije na rasvetljavanju zloupotreba u postupku privatizacije 24 preduzeća u Srbiji.



MUP je saopštio da su osumnjičeni u periodu od marta 2006. do februara 2007. uvećavali fakture za nabavku sirovina za proizvodnju lekova “Jugoremedije” od AD “Jaka 80” iz Radoviša koje je tu istu sirovinu poreklom iz Indije nabavilo po 70 puta nižoj ceni od prodajne. Na osnovu ovako uvećanih faktura, kako se podozreva, osumnjičeni su pribavili imovinsku korist Stefanovićevom preduzeću “Jaka 80”, u ukupnom iznosu od 396.414.220 dinara, a na štetu “Jugoremedije”. Takođe, na isti način preduzeće “MD Nini” je nabavljalo sirovinu od inodobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od prodajne preduzeću “Jugoremedija”. Na osnovu ovako uvećanih faktura pribavljena je imovinska korist “MD Nini”, čiji je takođe vlasnik Stefanović, u iznosu od 176.815.273 dinara, a na štetu zrenjaninske kompanije. Rezultati sudskog postupka za sada nisu saopšteni javnosti.



Makedonska firma “Jaka 80” je 2002. kupila “Jugoremediju”, ali je posle višemesečnih radničkih protesta, koje je predvodio tadašnji radnički lider Zdravko Deurić, raskinut ugovor o privatizaciji, a preduzeće su preuzeli mali akcionari. Oni su sve vreme tvrdili da je Nini upropastio fabriku i da mu je to dozvolio tadašnji državni vrh.



U periodu između hapšenja jednih i drugih, Fabrika lekova „Jugoremedija“, preduzeća „Luksol farmacija“ i „Penfarm“, i 354 mala akcionara zrenjaninske farmaceutske kuće podnela su tužbu protiv Republike Srbije, Agencije za privatizaciju i Centralnog registra hartija od vrednosti, zahtevajući da im tuženi solidarno isplate 12,2 milijarde dinara, za koliko je, po njihovim procenama, oštećena „Jugoremedija“ posle prodaje Stefanoviću. Tužbu su isprva podneli Privrednom sudu u Beogradu, ali se on, posle dužeg prolongiranja početka suđenja, oglasio nenadležnim, pa je predmet prosleđen zrenjaninskom sudu. Sudija Gordana Kocić je odlučila da ekspresno završi ovaj postupak, pa je već na prvom ročištu, koje je trajalo svega sat i po vremena, donela i prvostepenu presudu. Ona je odbila tužbeni zahtev, što je i bilo očekivano.



– S obzirom na to da je u pitanju prva tužba ovakve prirode u Srbiji, to je poruka da drugi radnici i ne pokušavaju nešto slično – prokomentarisao je presudu predsednik Skupštine poverilaca Branislav Markuš.

Posle odbacivanja tužbe, bivši radnici i mali akcionari, a sada poverioci, predvođeni Deurićem, Markušem i predsednikom Odbora poverilaca Vladimirom Pecikozom, odlučili su da se svakog četvrtka okupljaju pred glavnom fabričkom kapijom, kako bi kroz proteste i obraćanja nadležnima u državi ukazali na ozbiljne poslovne probleme sa kojima se suočava nekada respektabilno preduzeće. Oni su ubeđeni da se ova farmaceutska kuća može vratiti na stare staze slave i da je sudbina u rukama države, koja je čak i vlasnik 42 odsto kapitala preduzeća, zbog čega su se u par navrata obraćali i najvišem državnom rukovodstvu.



– Posle nove procene vrednosti imovine utvrđeno je da ne postoji prezaduženost „Jugoremedije“ i da fabrika vredi 68 miliona evra. Ukoliko propustimo rokove za reorganizaciju fabrike ona će otići u bankrot, a nakon toga više neće biti moguće tražiti bilo kakvo rešenje, ili bar ne ono koje bi bilo u javnom interesu. I bankrot, kao i reorganizacija koja ne bi uvažila novo činjenično stanje utvrđeno procenom vrednosti kapitala, spadaju u „rešenja“ koja odgovaraju isključivo interesima pojedinaca koji hoće da dođu do vredne imovine „Jugoremedije“ po bagatelnoj ceni – upozorio je Pecikoza na jednom od protestnih okupljanja.



Država, međutim, do sada nije reagovala na njihove vapaje, ni kada treba da štiti javni interes, niti kao manjinski vlasnik. Po rečima Markuša, bivši akcionari, koji su nakon uvođenja stečaja ostali bez svojih akcija, nisu bili čak ni u mogućnosti da utvrde koji je državni organ uopšte nadležan da zastupa interese državnog kapitala preduzeća u stečaju, da li je to Vlada Srbije, Ministarstvo privrede, Agencija za privatizaciju, Akcionarski fond, stečajni upravnik ili neko šesti.



Željko Balaban

Trostruko veća vrednost



Vrednost Fabrike lekova „Jugoremedija“ je trostruko veća nego što je navedeno u trenutku kada je ova farmaceutska kompanija otišla u stečaj, ispostavilo se nakon nove procene imovine koju je, po nalogu Privrednog suda u Zrenjaninu, uradio Gradski zavod za veštačenje u Beogradu. Procenjeno je da fabrika vredi 68 miliona evra, dok je u trenutku uvođenja stečajnog postupka rečeno da je vrednost njene imovine 21 milion evra. Kasnije je, 2010, urađena nova procena, po kojoj je „Jugoremedija“ vredela 56 miliona evra, ali se naposletku, posle detaljne analize, ispostavilo da je i ta cena bila manja od realne.