Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Predrag Simić: Srbija ima švajcarski putokaz neutralnosti

18.01.2015. 17:07 10:56
Piše:

U ovom trenutku mogućnosti srpskog predsedavanja Oebsom ne treba precenjivati, jer posredovati možete samo između onog ko hoće to, ko je umoran od konflikta i spreman da pregovara.

To u ovom trenutku nije slučaj i vidimo da su i NATO i Rusija izuzetno ratoborni i spremni da dalje odmeravaju snage, što je daleko od tačke kada će oni biti spremni na pregovore – ocenjuje stručnjak za međunarodne odnose i profesor FPN dr Predrag Simić u intervjuu „Dnevniku“ posvećenom značajnoj ulozi koju je dobila Srbija pre neki dan preuzevši kormilo Oebsa.

Koji su najveći izazovi s kojima će se Beograd suočiti sa mestom predsedavajućeg?

– Gotovo da je teško na to odgovoriti, ali se svakako u vrhu nalaze ukrajinska kriza, islamski terorizam, Balkan, a čini mi se, kako je počela godina, pred Oebsom će se naći i neka druga pitanja. Evropa iz dana u dan doživljava potrese. U ovom trenutku teško je shvatiti koga se Evropljani više plaše, Rusa, islamskih terorista, Švajcaraca ili ko zna koga. Jednostavno, ovo će biti burna godina u Evropi i Oebs će kao panevropska organizacija morati bar da zauzme stav, ako ne i da ponudi rešenje za krize koje u ovom trenutku potresaju naš kontinent.

Koliko su ostvarljivi planovi po kojima bi Srbija mogla do kraja godine, kada se planira veliko beogradsko okupljanje šefova diplomatija država članica Oebsa, da ponudi i kompletno rešenje za ukrajinsku krizu?

– To bi bilo vrlo poželjno, ali se bojim da su mogućnosti Srbije, kao predsedavajućeg ove organizacije daleko od toga. Za Srbiju bi u ovom trenutku bilo najvažnije da pokuša da Oebs vrati kući, jer ne treba zaboraviti da je nekadašnji Kebs u Helsinkiju napravljen 1972 – 75. u vreme takozvanog detanta, kada je od tri korpe završnog akta prva bila posvećena upravo pitanjima bezbednosti u Evropi. I u tome je tada Kebs bio relativno uspešan. Pošto je posle pada Berlinskog zida Kebs prerastao u Oebs pomalo je zapostavio tu svoju komponentu i pretvorio se u organizaciju za demokratske izbore, ljudska prava... Čini mi se da bi u ovom trenutku organizacija pod srpskim predsedavanjem, uz asistenciju predhodnih Švajcaraca i budućih na čelu Oebsa, Nemaca, trebalo da pokuša da opet nađe svoje mesto po pitanju zbog kojeg je stvorena, a to je bezbednost u Evropi.

Koje su ranije bile godine ovakvog izazova za Oebs i da li je možda jedan od najvećih bila jugoslovenska kriza...?

– Jugoslovenska kriza jeste bila izazov i to u momentu kada je Oebs iz konferencije prerastao u organizaciju i ako se setimo u to vreme eksperimentisao sa rešenjem konsenzus minus jedan, minus dva, odnosno pokušajima da se stranama u sukobu nametne rešenje većine. I Jugoslavija je bila prva žrtva tog principa, koji se dalje više nije primenjivao, jer se već na ovoj krizi pokazao neprimenjivim. Međutim, do sada Oebs je bio više organizacija za lepo vreme, smatrana da je nadživela svoju ulogu i posle raspada ŠSR počela da se prostire od Atlantika do Dalekog istoka, jer su i bivše sovjetske republike postale članice Oebsa, koji je postao more bez kraja i bez naročitog uticaja. Preživeo je pošto je postsovjetska Rusija htela da zadrži neke važne pozicije koje je ima ŠSR, stalno mesto u Savetu bezbedosti UN i Oebs. Rusija je na Oebsu najviše insistirala, jer je smatrala da kroz njega ima uticaja na evropsku bezbednost.

I šta sada?

– Oebs ima novu šansu u ovom trenutku, i zbog toga će i Srbiji kao predsedavajućoj biti glavni zadatak da pokuša da nađe način da ga vrati u ono što je određivala mukotrpno usaglašena prva korpa iz Helsinkija, koja je da dodam kontradiktorna između načela 3 o nepovredivosti granica i načela 8 o pravu naroda na samoopredeljenje. To je pokušao i predhodni predsedavajući Švajcarska, koja je postavila određene putokaze Srbije u kom prvacu bi trebalo da ide njeno predsedavanje. Švajcarska je takođe zainteresovana za Kebs u kome je igrala važnu ulogu, predvodeći Grupu od 7 nesvrstanih i neutralih zemalja, u kojoj je bila i tadašnja SFRJ, koja je dosta pomogla da se reše tadašnje blokovske blokade. Prošlogodišnje predsedavanje Švajcarske su vodili upravo učenici tadašnjih diplomata ove zemlje, govorim o Žeraru Študmanu naprimer, koji su utemeljivali Kebs i dokumente iz Helsinkija.

U srpskom MSP su, bez ostavljenih učenika, nestale te generacije iz doba Kebsa. Švajcarska se tokom predsedavanja držala principa veoma važnog za nas, stroga neutralnost. Amerikanci su je kritikovali da je čak „preterano neutralna“, jer nije ni po koju cenu htela da zanemari kontakte sa Moskvom u korist kontakata s Briselom i Vašingtonom. Čvrsto su se Švajcarci ponašali strogo formalistički, držeći se glavnog koloseka u politici Oebsa i njegovih dokumenta ne pokušavajući da izađe na klizavo tlo političkih eksperimenata. Mislim da će to i Srbija kao predsedavajući pokušati u granicama svojih mogućnosti. Dobra okolnost je što Srbiju nasleđuje Namačka, zemlja koja je danas vrlo pogođenja oživljavanjem hladnog rata, a ne zaboravimo da je bila i njegova najveća žrtva. Zato je Berlin i predložio formiranje stručne grupe koja bi trebalo da ponudi nove ideje i preporuke kako da se Oebs vrati u tu svoju izvornu misiju koju predvodi penzionisani ambasador Volfgang Išinger, nama poznat kao tvorac nemačkog modela za Kosovo.

Vladimir Đuričić

U ratu su mostovi prvi na meti

U posetu nam je najzad stigao i šef Forin ofisa sigurno vezano za predsedavanje Srbije. Znači li to da je pred nama čitava korpa želja i zahteva?

– Pa jeste, i bojim se da je ona puna dosta protivrečnih želja. Na primer, dok se od Srbije očekuje da iskoristi svoje veze sa s Rusijom, da bude pošteni posrednik i prenosilac, kao što je nakada SFRJ u grpu sa Švajcarskom i drugim NN zemljama bila u Helsinkiju, upravo iz tog Londona se Srbiji upućuju zahtevi da zauzme poziciju u sukobu Zapada i Rusije. I to jedno drugo isključuje, jer, ukoliko bi Srbija kao predsedavajuća Oebsa uvela evropske sankcije Rusiji, to bi automatski zalupilo vrata za sve poteze koje bi činio Beograd. Tako da biti posrednik, biti između, znači, kako su primetili neki analitičari, „biti most“. Ali, kada je rat u toku - mostovi su prvi na meti. To je ono što će Srbiji doneti dosta muka tokom predsedavanja, tako da i nije sasvim izvesno da će se na četiri decenije od potpisivanja završnog akta u Helsinkiju, u Beogradu održati ministarska konferencija.

 

Piše:
Pošaljite komentar