OBIČAJ "VIJANJA BOŽIĆA" I DALJE ŽIVI U VOJVODINI Mladi momci u ovim mestima verno čuvaju tradiciju svojih predaka
Hristovo rođenje za sebe vezuje mnoge običaje i verovanja. Širom Srbije, narod kroz tradiciju slavi jedan od najvažnijih hiršćanskih praznika, čuvajući tako navike svojih predaka od večnog zaborava.
U Vojvodini postoji običaj "Vijanja Božića" kada mladići uzjašu konje i pokrenu fijakere, pa krenu u obilazak kuća, šireći radosnu vest o rođenju sina Božijeg. Komšije i prijatelji izlaze iz svojih domova, kite vesnike peškirima i časte ih pićem i hranom, slaveći tako zajedno ovaj veliki praznik.
Generacije koje su brinule o običaju pamte da su neretko na ovaj način momci prosili svoje izabranice. Koristili bi "Vijanje Božića" kao priliku da zatraže ruku žena koje su im osvojile srca.
Neudate devojke sa divljenjem su posmatrale konjanike i kas njihovih lipicanera, često krišom i stidljivo kroz prozor svojih soba.
Vekovima su meštani pažljivo negovli ovaj običaj, zbog čega se Božić i danas "vija" u Kaću, Laliću, Gospođincima, Dolovu, Martincima, Kovilju i Srbobranu.
Opstalo je "vijanje" i u Novom Sadu, na Salajki i Klisi, gde mladi čuvari tradicije i njihovi lepi konji, makar na jedan dan, sa ponosom prkose gradskom životu.