Glina je nešto što svakom pripada

 da sa tim iskonskim materijalom nešto rade, pa nam kad tad dođe da treba raditi sa glinom i nešto praviti. To je materijal koji sasvim prirodno uzmete u ruke, dohvatite ga i onda se zabavljate i to predstavlja veliko zadovoljstvo – utisak je vajara Igora Antića, Novosađanina koji već  26 godina živi i radi u Parizu, koji je mesec dana boravio na 35. internacionalnom simpozijumu terakote “Tera”, održanom tokom jula u Kikindi.

Antić priznaje da mu je dragoceno iskustvo jednomesečnog rada sa glinom u Kikindi, zato što ga je primoralo da se vrati pristupima i tehnikama koje je ustvari zaboravio, jer sa glinom nije radio dugi niz godina.

- Nije bilo jednostavno stvaranje sa glinom prilagoditi mom postupku koji praktikujem, međutim, vrlo brzo sam shvatio da ni drugim umetnicima koji su došli u Kikindu takođe nije jednostavno, zato što među njima ima vajara u klasičnom smislu te reči i drugih koji rade u proširenim medijima, tako da sam shvatio da nam je svima bio zajednički strah od velikih komada u glini – ukazao u razgovoru za naš list Antić.

- Svako može da sedi u ateljeu i pravi neke male predmete od tog materijala, ali kada se suoči sa tim izazovom skulptura monumentalnih formata, to sasvim menja stvar. Posle nekog početnog snebivanja i razmišljanja kako izaći na kraj sa tim izazovom, potpuno sam zadovoljan rezultatom i moram da kažem da uopšte ova ekipa iz “Tere” je zaista fantastična. Oni pružaju asistenciju, tako da nas ustvari rasterećuju nekih tehničkih pitanja i mnogo su pomogli da je sama izrada išla veoma brzo, tako da sam se na kraju mnogo više bavio pitanjem ideje kako da je prenesem u mateirjal i to je na kraju zaista bilo plodotvorno. Mislim da će kada se radovi ispeku rezultat biti sasvim dobar.



Već sam susret sa mnogobrojnim skulpturama u terakoti, nastalim za tri i po decenije na prethodnim simpozijumima koje priređuje Centar za likovnu i primenjenu umetnost “Tera”, a ima ih preko 1.000 od preko 200 vajara sa svih kontinenata, koji se nalaze u okruženju negdašnje crepane, nameću za učesnike kikindskog simpozijuma veliki izazov, pa je predstavljao za Antića i još pet umetnika ovogodišnjeg saziva simpozijuma iz Japana, Poljske, Turske i Srbije.

- U “Teri” je sve izuzetno, od same činjenice da je to bivši pogon fabrike “Toza Marković”. Sama “Tera” kao mesto je fascinantno, sa ogromnim prostorima za sušenje crepova, sada već napuštenih, u kome obitavaju skulpture, do tih komada koji su raspoređeni svuda po malo, do uopšte atmosphere koja je potpuno opuštajuća i inspirativna. U “Teri” je zaista sve izvanredno i za poštovanje je činjenica da toliko postoji i da je okupila vrsne domaće i inostrane umetnike. Posebno je fascinantno da “Tera” poseduje i drugi prostor Manjež, koji će biti budući Muzej “Tere”, za šta treba da se adaptira bivša kasarna, tako da kada se sve to uzme u obzir čovek se oseća nekako počastvovan što tu daje svoj doprinos.

Poredeći iskustvo sa kikindskog simpozijuma sa iskustvima sa sličnih okupljanja umentika u inostranstvu Antić konstatuje da je “Tera” dosta specifična.



- U inostranstvu se ovakva okupljanja zovu rezidencije umetnika, koje postoje za umetnike različitih afiniteta na svim kontinentima. Svaka od njih se razlikuje, zato što negde dobijete pomoć samo od države, dobijete izvanrednu stipendiju, dobijete smeštaj u hotelu, a negde opet uslovi nisu tako dobri. Bio sam u tim rezidencijama umetnika u američkom Teksasu, u Kvebeku u Kanadi, na više mesta u Francuskoj, i sve te rezidencije su na neki način drugačije. Ono što odlikuje “Teru” jeste mogućnost da se neograničeno istražuje sa materijalom. Glina nam je data i može se oblikovati. Bukvalno, kada ujutro idete u “Teru” idete na posao, vrlo ozbiljan i težak rad, ali je veliko zadovoljstvo kada uspete s time da se izborite.

Na ovim prostorima rad sa zemljom, glinom, oduvek je bio kubikaški, pa i za umetnike kada prave monumentalne forme. Antić je za vreme boravka u Kikindi uradio četiri dela, od kojih je najveće ostvarenje veliki stub visine dva i po metra, koji će se prilikom prirodnog sušenja malo umanjiti do momenta pečenja.



- Taj stub je moja prezentacija sveta, tako da sam u njemu povezao, kao i u drugim manjim radovima, dve činjenice, da je zemlja prvobitna materija od koje se sve pravilo i reči. Tako sam kombinovao igru glinom i rečima, utiskujući reči u glini, pravio sam nekakvu prezentaciju sveta sa imenima država i tako dalje. Nešto slično sam uradio praveći cigle koje sam isto tako personalizovao pomoću reči, i zatim sam otiskivao komade gline u arhitekturi, praveći od svega nekakvu igru. Tako su uz monumentalni stub nastala i tri rada manjih dimenzija, ali koji opet nisu minijature.



Milorad Mitrović

U očevom rodnom mestu

Boravak u Kikindi sin poznatog pesnika Miroslava Mike Antića, iskoristio je da skokne do Mokrina i Banatskog Višnjićeva,

- Želja da budem u očevom rodnom mestu, uvek visi u vazduhu, jer ranije koliko sam bio u Mokrinu, jednom ili dva puta koliko se sećam, nikada nisam imao tako dobre pratioce i sabesednike, ljude koji su tu, koji jako dobro poznaju kompletan istorijat ovdašnjih familija pa i naše porodice. Obišao sam kuću kojoj je rođen moj otac i drugu kuću koja nosi njegovo spomen obeležje, u kojoj je živeo. Ja nisam znao kuću u kojoj je rođen, ali su mi sve ukazali Mokrinčani koji su istražili činjenice.

Bio sam i u mesnoj crkvi u kojoj je moj deda bio pojac, u kojoj je ostavio neke tragove, prepisao je Mokranjčeve “Rukoveti” pa poklonio crkvi, a moj otac je ostavio svoj potpis na tom rukopisu, što mi je bilo simpatično. Sve što sam video zaista je fenomenalno, a onda sam iskoristio priliku da odem u Banatsko Višnjićevo, gde je moj deda bio učitelj, gde sam takođe otkrio mnoge stvari koje su me zaista iznenadile: dud koji je posađen u čast rođenja moga oca, u školi u kojoj je deda radio, spomen sobu u kojoj se čuvaju uspomene o kojima ništa nisam znao, a fasciniralo me je i da su mi pokazali tatinu kolevku, koja je sačuvana, tako da odlazim sa puno uspomena i zadovoljstvom što sam otkrio mnogo toga što je na neki način za mene bilo potisnuto i sakriveno – prepun je utisaka Igor Antić.