Ekskluzivno: Počinje sanacija Špicerovog dvorca u Beočinu

u Beočinu, uskoro će dobiti privremeni krov koji će sprečiti slivanje vode u potocima i dalje urušavanje zdanja koje pleni lepotom čak i u ovako ruiniranom stanju. Kako „Dnevnik” saznaje, zahvaljući Ministarstvu kulture, koje je odobrilo projekat interventne zaštite dvorca, za koji dan će početi demontaža postojećeg krovanog pokrivača od biber crepa, koji je u izuzetno lošem stanju jer su tokom godina sa njega čupani oluci, opšivi, kupole od bakarnog lima... zbog čega su drvena građa i daščana oplata propadali pa su se u krovu na više mesta pojavile velike rupe, a grede tavanjače iznad glavnog stepeništa na kraju su i istrulile i obrušile se na stepenište unutar zdanja.

– Pretpostavka je da ukoliko se uruše i preostale grede tavanjače iznad velike dvorane koja ima visinu dve etaže, tada može doći do urušavanja polovine krovne konstrukcije, pa i dela samog dvorca, tim pre što su usled obilnog prokišnjavanja i strukture nosećih zidova oslabile. Šteta koja bi na taj način nastala bila bi praktično nepopravljiva – upozorila nas je arhitekta Jelena Filipović, konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture po čijem će projektu biti izvedeni interventni radovi na dvorcu.

Tokom skidanja dotrajalog krova upotrebljiv materijal će biti sortiran i sačuvan za potrebe potonje rekonstrukcije dvorca, a do tada će objekat biti natkriven privremenom krovnom konstrukcijom...

– To nije trajan krov – pojašnjava Jelena Filipović. – On će samo zaštiti dvorac od atmosferskih padavina i daljeg propadanja zidanih struktura. I biće u funkciji dok se budućom projektno-tehničkom dokumentacijom ne utvrde načini stabilizacije temelja, zidova, tavanica i ostalih konstruktivnih elemenata objekta, koji u suštini nose ovako složenu krovnu konstrukciju. Nakon statičke sanacije dvorca - a ona je predviđena narednom fazom obnove objekta koja nije predmet ovogodišnjih radova - ponovo će biti montirani sačuvani delovi starog krova, uz, podrazumeva se, dodavanje nedostajuće i zamenu oštećene građe. Tek tada će dvorac dobiti krov koji će konstruktivno, vizuelno i po upotrebljenom materijalu biti u svemu kao originalni.

Ovogodišnji interventni radovi obuhvatiće i iskop sondažnih jama, čiji je zadatak da pripomognu utvrđivanju kvaliteta materijala postojećih temelja dvorca, a na osnovu čega će posle biti urađen projekat njegove statičke sanacije. Podrazumeva se, naravno, da će na kraju privremeno biti zatvorani otvori prozora i vrata, kako bi se sprečilo neovlašćeno ulaženje u objekat, ali i dalje propadanje enterijera.

– Sledeća faza podrazumeva izradu projektne dokumentacije na temelju koje bi dvorac bio ne samo saniran, nego i rekonstruisan i konzerviran. Tim projektom, koji će biti zaokružen do kraja 2016, biće sagledan kako obim radova, koje je neophodno preduzeti u arhitektonsko-građevinskom smislu, tako i procena finansijskih ulaganja neophodnih da se objektu obezbedi stabilnost i prepoznatljivost u vizuelnom smislu, počev od obnove krovne konstrukcije, fasada i spoljašnje stolarije, do rekonstrukcije vitraža i dekorativnog programa. S druge strane, projekat se neće baviti funkcionalnom organizacijom prostora unutar objekta, jer to će umnogome zavisiti od budućeg korisnika Špicerovog dvorca, odnosno od njegove buduće namene.

Podsetimo, dvorac je, kako u svojoj studiji navodi istoričarka umetnosti Branka Kulić, 1892. godine izgradio Eduard Špicer, jedan od trojice suvlasnika Beočinske fabrike cementa. Projektanta za svoju porodičnu vilu on je potražio u Budimpešti, angažujući Imrea Štajndala, inače idejnog tvorca čuvenog zdanja Parlamenta. Porodica Špicer je pred početak Drugog svetskog rata napustila Beočin, a tokom njega je dvorac korišćen kao zgrada nemačke vojne komande. Posle vojne je objekat nacionalizovan i služio je kao škola, biblioteka, poslovni prostor, a korišćen je i kao scenografija u filmovima Klinta Istvuda (“Ratnici”), Emira Kusturice („Crna mačka, beli mačor”), Miroslava Antića (“Doručak sa đavolom”, “Sveti pesak”)...

– Interventnim radovima, kojima će se sprečiti potpuno urušavanje dvorca, a potom i izradom projektne dokumentacije za njegovu celovitu obnovu, stvoriće se osnovni uslovi za opstanak ovog objekta koji ne samo da spada u kategoriju Značajnih kulturnih dobara, nego u nasleđu Vojvodine predstavlja jedinstven primer eklektičke mešavine različitih stilova i secesijskih dekorativnih elemenata, veoma složene kompozicije i izuzetnog bogatstva detalja. No, s obzirom na to da je dvorac danas u, očigledno, vrlo, vrlo lošem stanju, treba biti realan pa priznati da je samo višegodišnjim planiranjem i, naravno, ulaganjem, moguće vratiti tom zdanju dobar deo njegovog izvornog izgleda – zaključuje arhitekta Jelena Filipović.

Miroslav Stajić