POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA I KAKO JE PREPOZNATI Dobitnica medicinskog Oskara objašnjava koji simptomi ukazuju da su porodilje u problemu

To je i predmet naučnog rada koji je nagradjen medicinskim Oskarom, najprestižnijom nagradom za dostignuća u oblasti zdravstva.

Autorka je doktor Marija Rovčanin, specijalista ginekologije i akušerstva u GAK "Narodni front", jedna je od tri naučnice iz Srbije kojima je u Ljubljani dodeljena ova nagrada, a zajedno sa svojom saradnicom, medicinskom sestrom Ivanom Milanović govorila je za Kurir televiziju.

- Istraživanje je sprovedeno na našoj klinici, a bavilo se prevencijom javljanja poremećaja mentalnog zdravlja, a pre svega fizičkom aktivnošću. Mentalno zdravlje je veoma aktuelna tema u svetu, a napokon se o njemu i više priča kod nas - rekla je Rovčanin.

Ona dodaje da su simptomi postporođajne depresije raznovrsni, a kaže da je za klinički pregled, evaluaciju, postavljanje dijagnoze i terapiju neophodno konsultovati psihijatra:

- Simptomi se mogu javiti kako blaži, umereni ili teži, a sve zavisi od faktora rizika, stresa, faktora okoline, podrška okoline i slično. Osnovni simptomi koje pacijenti prijavljuju je da se osećaju plačljivo, tužno, prazno, osećaj melanholije, krivice, beznadežnosti... Mogu se javiti i poremećaji sna, smanjen libido i glavobolja.

Rovčanin kaže da je moguće i da može doći do zanemarivanja deteta ili suicidalnih misli.

- Žene se neretko prvo obrate babicama da osećaju nelagodu ili nemoć. Mi smo tu da im pružimo prvu pomoć, saslušamo, pružimo ljubav i sigurnost, pa obratimo pažnju da li postoje ispadi u ponašanju i proverimo ima li naznaka na postporođajnu depresiju - navodi Milanović.

Ona kaže da ukoliko postoje poremećaji u ponašanju, one moraju alarmirati lekara i izvršiti dalju evaluaciju pacijenta.

- Uloga partnera je jako bitna od momenta planiranja trudnoće, tokom čitave trudnoće, odlaska trudnice u porodilište, porođaja, perioda boravka u bolnici pa i dolaska mame i bebe u dom. Budući očevi ne mogu da razumeju kroz koje faze i šta se to dešava u duši i telu buduće majke. Vrlo je bitno da su tu za nju, pruže joj ljubav i sigurnost, osluškuju, prate je na psiho-fizičke pripreme koja se odvija, pa i budu aktivni učesnici u posetama patronažnih sestara. U dvoje je lakše sve prevazići.

Milanović podseća na izreku da je kako bi se dete podiglo potrebno čitavo selo, pa kaže da veliku ulogu igraju i bake, deke, tetke, pa i prijatelji.

Rovčanin za neke od faktora rizika da se ovo mentalno oboljenje razvije navodi spoljašnje i unutrašnje faktore:

- Ukoliko žena već pati od poremećaja raspoloženja, pa i pre same trudnoće ima depresivne epizode, ukoliko u porodici postoje majka, sestra ili neko ko je prošao kroz postporođajnu depresiju. Postoje i socio-ekonomski faktori, zaposlenje ili nezaposlenje same porodilje takođe uliva stres. Postporođajni umor se pojavljuje u literaturi, ali remeti povezanost između porodilje i njenog deteta, pa i partnera. 

Ona dalje objašnjava da to može biti fizički ili mentalni umor, pa i ispoljavanje depresivnih i anksioznih simptoma:

- Podrška je neophodna. Period od 4 do šest nedelja je alarm da se radi o postporođajnoj depresiji i tada razmišljamo da li da pošaljemo porodilju na dalje lečenje.