KAKO SMANJITI RIZIK OD MOŽDANOG UDARA, DIJABETESA, INFARKTA Nova studija otkriva važne detalje
Nova studija, sprovedena od strane istraživača kompanije deCode Genetics podružnice Amgen, i objavljena u uglednom časopisu Nature Communications, pruža dragocene uvide u to kako indeks telesne mase (BMI) utiče na rizik od brojnih bolesti povezanih sa gojaznošću.
Studija je analizirala genetske podatke stanovnika Islanda kako bi istražila koliko je rizik od oboljenja povezan sa genetskim varijantama BMI-a u potpunosti ili delimično objašnjen efektima na BMI, piše SciTech Daily.
Rezultati studije ukazuju da je BMI značajan faktor u razvoju mnogih bolesti koje su česte kod gojaznih osoba. Na primer, za oboljenja poput masne bolesti jetre, intolerancije na glukozu i potrebe za zamenom kolena, genetska povezanost s ovim bolestima gotovo u potpunosti nestaje kada se uzme u obzir BMI. To sugeriše da je gojaznost, mereno kroz BMI, glavni uzrok ovih zdravstvenih problema.
Međutim, kod drugih bolesti, poput dijabetesa tipa 2, srčane insuficijencije i moždanog udara, smanjenje BMI-a značajno smanjuje rizik, ali ga ne eliminiše u potpunosti. To ukazuje na to da postoji niz drugih faktora koji doprinose riziku od ovih bolesti, uključujući promene BMI-a tokom vremena ili druge fiziološke procese povezane sa gojaznošću.
istraživači su otkrili zanimljive razlike u tome kako BMI utiče na rizik od bolesti kod muškaraca i žena. Iako su osnovni obrasci slični, posebno u slučaju srčanog udara (infarkta miokarda), razlike između polova su izražene. Ovo otkriće ukazuje na potrebu za individualizovanim pristupom u prevenciji i lečenju bolesti povezanih sa BMI-jem, piše B92.
Studija je takođe istražila genetske varijante koje utiču na BMI i kako one povećavaju rizik od bolesti. Naučnici su zaključili da mnoge od tih genetskih varijanti svoj efekat na rizik od bolesti ostvaruju kroz BMI, ali ne uvek u potpunosti. Na primer, iako se čini da BMI igra dominantnu ulogu kod masne bolesti jetre, neki rizici kod dijabetesa tipa 2 i dalje ostaju neobjašnjeni samo BMI-jem. To naglašava potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razumeli dodatni faktori rizika.
Naučnici su istakli da trenutna vrednost BMI-a možda nije dovoljna za procenu ukupnog rizika od bolesti. Promene u BMI-u tokom vremena, uključujući povremene oscilacije u telesnoj težini, mogu igrati važnu ulogu.
Rizik od srčanog udara se pokazao posebno zanimljivim zbog izraženih razlika između muškaraca i žena, što sugeriše da polni hormoni ili drugi biološki faktori mogu uticati na način na koji BMI doprinosi bolesti.
Ovo istraživanje jasno ukazuje na to da smanjenje BMI-a može biti značajan korak u smanjenju rizika od mnogih bolesti povezanih sa gojaznošću. Međutim, kako autori studije navode, to nije jedini faktor. Promene u BMI-u tokom života, genetika, i drugi povezani faktori takođe igraju važnu ulogu.