Saveti dr Tatjane Jocović: Kako biti zdravi i srećan

Savremena nauka potvrđuje da otuđenje od prirode donosi gubitak kvaliteta života i zato se nemojmo lišavati divnih blagoslova koje nam priroda daruje, poručila nam je dr Tatjana Jocović, lekarka iz Beograda koja je napisala knjigu „Kako biti zdrav i srećan“.

Dr Jocović je jedna od onih lekarki koje poštuju tradiciju i narodnu medicinu, a njen pristup lečenju je holistički, pa ova knjiga predstavlja studiju o zdravom životu i posvećena je preventivi. Ona je inače i akademik Srpske razvojne akademije koja se bavi duhovnim i biološkim očuvanjem srpskog naroda. To je druga knjiga koju potpisuje kao autorka, a njena prva knjiga „Povratak Bogu i prirodi“ je bila pravi bestseler u oblasti psihoneuroimunologije i duhovnosti.

- Želja mi je da ova nova knjiga postane praktičan priručnik ne samo kako lečiti, nego i kako sprečiti bolesti. Istakla bih da se u poslednjih desetak godina izdvojila jedna nova oblast u medicini koja proučava uticaj naših misli i emocija na unutrašnje procese organizma, pa samim tim i na nastanak i razvoj bolesti. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija promenila definiciju zdravlja pa ona sada kaže da je zdravlje „dinamično stanje potpunog fizičkog, mentalnog, duhovnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i slabosti.“

Kako se ta nova oblast zove?

- Ta oblast se zove psihoneuroimunologija i pokušava da objasni koji su to pogrešni životni stavovi i kakva to naša uverenja i emocije mogu da dovedu do fizioloških problema i da utiču na razvoj patoloških stanja. Suština je da mi nismo samo telo, nego smo i duhovna bića i da nam to upravo određuje ne samo put i sudbinu, nego i naše zdravlje. Čoveku ne treba mnogo da bi bio zdrav i srećan, treba mu, kako kažu drevni mudraci, da samo ima dovoljno.

Svedoci smo da moderan čovek stalno ima utisak da mu nešto fali... Koliko je to dovoljno?

- Moderna civilizacija i potrošačko društvo nas neprekidno okreću ka spolja. Kroz medije i reklame se stalno servira da nam treba ovo ili ono da bismo bili srećni i neprestano se podstiče ta glad. Kao da puko posedovanje nečeg može doneti sreću… Teško je poverovati da ima ljudi koji su sebe doveli u stanje ozbiljne depresije zato što nemaju stan sa kožnom garniturom u centru Beograda, ali je nažalost tako. Stanje te stalne patnje uzrokovao je poremećaj fizioloških procesa koji su doveli do bolesti, odnosno depresije. Isto je i kada se ide u kupovinu samo da bi se odagnalo nezadovoljstvo. Stvari koje kupimo nas veoma kratkotrajno čine srećnim, ali praznina i nezadovoljstvo opet isplivaju, jer mi nismo učinili nikakav napor da se promenimo!

Današnja medicina potvrđuje da srce nije samo pumpa, nego i centar naših emocija. Koje emocije dovode do kardiovaskularnih bolesti?

- Sada je već poznato da srce ima veoma složen nervni sistem i neurološki gledano ono šalje više informacija mozgu, nego obrnuto. Srce emituje elektromagnetno polje koje je na nekoliko metara od tela i ono je mnogo jače od polja mozga. Bitno je i saznanje da i srce proizvodi oksitocin – hormon sreće jednako kao i mozak. Tako da kada kažemo da je srce dom naše duše to nije metafora. Kako se prema njemu odnosimo, da li smo fanatični, uvredljivi, tvrdoglavi? Okrutni? – Upravo su te osobine one koje mogu biti okidač za nastanak kardiovaskularnih bolesti! Ovo je vreme bez ljubavi, bez saosećanja i koliko ljubavi dajemo toliko dobra činimo sebi, jer ljubav je pokretač svega, ne samo u nama, nego i celog svemira!

Gojaznost i dijabetes su postale pandemijske bolesti. Kakva psihosomatika je vezana uz njih?

- Šećerna bolest predstavlja jednu od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Upadljiv je porast broja obolelih čak i kod mlađih osoba što se često dovodi u vezu sa stresom, nepravilnim načinom ishrane, nedostatkom fizičke aktivnosti i prekomernom telesnom težinom. Sami mehanizmi nastanka bolesti nisu još razjašnjeni, no na psihološkom planu smatra se da su uzroci osobine kao što je zavisnost, pasivnost, izražena potreba za zaštitom, komforom. Psihološki tretman ove bolesti podrazumevao bi podsticanje marljivosti, odgovornosti, ispunjavanju obaveza i svakako podsticanjem fizičke aktivnosti i optimizma u svemu što radimo.

Malignitet je treća velika pošast. Koji obrasci stoje iza ove bolesti?

- Prema mišljenju psihologa „rak je siguran znak da u životu te osobe nešto nije proticalo“. Evo konkretnog primera: jedna uspešna žena s univerzitetskom karijerom dobije rak dojke. Tokom lečenja, pretresajući svoj život shvatila je da je, ma koliko je uspešna bila, ipak, celog života radila nešto što je nije ispunjavalo, što nije bila njena duboka potreba. Dok je još bila na bolovanju, ona je rešila da ostatak svog života provede onako kako bi želela. Ostvaruje svoju veliku želju i otvara cvećaru. Baveći se tim poslom ona se prvi put oseća ispunjeno. Zdravlje joj se više nije pogoršavalo, naprotiv krenulo je nabolje i ona je sada zdrava osoba! Samo onda kada smo u harmoniji sa samim sobom možemo biti zdravi i srećni.

Za decu ne možemo da kažemo da imaju „pogrešan“ mentalni sklop, loša uverenja, jer prosto njihovi obrasci nisu ni mogli da se razviju. Da li nam možete objasniti kako onda da od takvih ozbiljnih bolesti obolevaju i najmlađi?

- Misli i emocije se prenose s roditelja na decu na nesvesnom planu. Nije zalud što se prema trudnicama uvek odnosilo zaštitnički i s velikom pažnjom, jer njihove misli i emocije se prenose na dete dok je još u stomaku… Sve ono što trudnica doživljava kao neadekvatno, može kasnije da se kod rođene bebe manifestuje kao bolest. Primer su pojava alergije u ranom periodu, a to je dosta često kod današnjih beba… Zato je od izuzetne važnosti da buduće majke budu maksimalno zaštićene i da uživaju u trudnoći, da bi njihove bebe bile okružene ljubavlju još dok su u stomaku. To je dobar temelj na kojem se zida kuća zdravlja i blagostanja.

Kako, po vama, onda izgraditi zdrav i srećan život?

- Recept je jednostavan i svi mi ga znamo: jedite umereno, budite fizički aktivni: šetajte, plivajte, boravite na suncu. Radite ono što vas ispunjava i tako doprinosite zajednici. Boravite u prirodi što češće i okružite se plemenitim i divnim ljudima. Volite druge, pomažite i pokažite zahvalnost. I ono najvažnije: nemojte da imate mržnju u srcu i samo tako ćete biti zdravi i srećni.

Marina Jablanov Stojanović