Polovina građana veruje da antibiotici leče viruse

Svaki treći je koristio preostale antibiotike sa prethodnog recepta ili ih je nabavio bez recepta u apoteci ili negde drugde. Ovo je najmanje tri puta više od onoga što je objavljeno među zemljama EU, u poslednjem istraživanju koje je sprovela Evropska komisija. Ovi preliminarni nalazi rezultat su istraživanja posvećenog znanju, stavovima i ponašanju u vezi sa otpornošću na antimikrobne lekove (AMR), sprovedenom po prvi put u istočnom delu Evropskog regiona SZO, uključujući Kavkaz i Centralnu Aziju.

Samo u EU više od 35.000 ljudi umre svake godine, a ta smrt direktna je posledica infekcija koje su postale neizlečive jer antibiotici na njih ne reaguju.

Među anketiranim, 50 odsto izjavilo je da je koristilo antibiotike u prošloj godini, što je više nego dvostruko više od onoga što je prijavljeno za zemlje EU/EEA za isti period. Takođe, 61 odsto anketiranih nije znalo da antibiotici ne deluju protiv virusa, dok više od polovine veruje, pogrešno, da su efikasni protiv prehlade. Ovo mišljenje poklapa se s uverenjima građana u EU, gde polovina ispitanih Evropljana pogrešno veruje da antibiotici ubijaju viruse. U okviru ankete, ispitanici su takođe upitani da li veruju da ih nepotrebna upotreba antibiotika čini neefikasnim, na šta je dve trećine dalo tačan odgovor.

Istraživanje na koje se odnosi ovaj članak sprovedeno je u Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Moldaviji, Tadžikistanu, Turskoj i Uzbekistanu.

Šta je antibiotska rezistencija

Rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja jednu od najvećih pretnji globalnom zdravlju i razvoju – i ta pretnja raste. Multirezistentni sojevi bakterija mogu postati otporni na sve dostupne antibiotike i prete da nas vrate u „preantibiotsku eru“, kada transplantacije organa, hemoterapija malignih bolesti, intenzivna nega i druge savremene medicinske procedure nisu bile moguće.

Jedan od glavnih faktora rasta rezistencije bakterija na antibiotike jeste prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika. Antibiotici se i dalje nepotrebno koriste za oboljenja poput obične prehlade ili gripa. Sve veći broj infekcija kod ljudi, kao što su zapaljenje pluća, tuberkuloza ili gonoreja, teže se leče jer antibiotici koji se koriste postaju manje delotvorni.

Otpornost bakterija na antibiotike dovodi do dužeg boravka u bolnici, viših medicinskih troškova i povećane smrtnosti. Procenjuje se da, samo u Evropskoj uniji, bakterije otporne na lekove svake godine odnesu 25.000 života i koštaju više od 1,5 milijardi američkih dolara godišnje u troškovima zdravstvene zaštite i gubicima u produktivnosti.

Srbija nije uključena u ovo istraživanje jer je kampanja smanjenja upotrebe antibiotika, koja je počela 2015, dala rezultate, doduše, polovične, pokazalo se poslednje dve godine. Naime, Ministarstvo zdravlja, u skladu s inicijativama Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i drugih međunarodnih institucija, pre sedam godina počelo je da sprovodi mere i aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite. Od 2015. do 2018, u Srbiji je smanjena upotreba antibiotika za čak 37,6 posto. Međutim, u poređenju s ostalim zemljama Evrope, Srbija se nalazi na visokom mestu po potrošnji antibiotika i po nivou rezistencije, slično kao i u zemljama Južne i Istočne Evrope. Nažalost, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, u Srbiji je tokom pandemije kovida-19 došlo do rasta upotrebe antibiotika, i to za 28 odsto. Ovo znači da bi protokoli izdavanja antibiotika morali da se menjaju, tako da njihova upotreba bude više ograničena, uz redovnije lekarske kontrole, kako bi se nadzirao razvoj bolesti i sprečile komplikacije.

“Kada se antibiotski lekovi koriste previše, predugo ili kada nisu neophodni, bakterije mogu da postanu otporne na njih". objašnjava dr Danilo Lo Fo Vong, regionalni savetnik SZO za kontrolu rezistencije na antimikrobne lekove. "Bez kolektivne akcije, možemo očekivati budućnost u kojoj bi inače bolesti koje se mogu lečiti, kao što su infekcije urinarnog trakta, ponovo mogle postati neizlečive, a procedure kao što su operacije ili hemoterapija previše opasne za izvođenje".

I. Radoičić