Pandemija bolesti zavisnosti u koroni: Alkohol najveći problem

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti psihijatar Ivica Mladenović kaže za Tanjug da je poslednje dve godine alkohol u našoj zemlji veliki problem, ali, objašnjava, ne na nivou zavisnosti, već zloupotrebe.



Razlika je u tome što ti koji zloupotrebljavaju alkohol ne dolaze u psihijatrijske ustanove. Njih, recimo, možete naći u policijskim stanicama, na trežnjenju posle saobraćajki, tuča, zadesnih incidenata, pokušaja samoubistva i drugo, naveo je Mladenović.



Zbog toga podaci iz psihijatrijskih ustanova o zloupotrebama hemijskih supstanci, objašnjava, nisu relevantni, ali će pik u psihijatriji, dodaje Mladenović, doći tek posle tri do pet godina, koliko je potrebno da se zavisnost razvije.



On navodi da je glavni problem u Srbiji alkohol, gde je tri do pet odsto, ili između 150 i 200 hiljada punoletnih građana zavisno.



Mladenović upozorava da optimistične procene govore da se, na tako veliki broj ljudi, samo 1 do 2 odsto zavisnika javlja na lečenje.



Bolesti zavisnosti su jedne od retkih bolesti gde pacijenti ne vuku lekara za rukav. Beže od nas i dovode ih samo kada dođe stani-pani situacija, i kada roditelj primeti celu priču, sud ili centri za socijalni rad, rekao je psihijatar.



On objašnjava da se alkoholizam tretira u psihijatrijskim ustanovama, a zloupotrebom alkohola bi trebalo da se bave domovi zdravlja, ali se to, tvrdi, ne dešava.



Kod nas bi moglo da bude bar za 300 do 500 odsto bolje, ako bismo imali veše edukovanih ljudi koji se bave bolestima zavisnosti, i ako bi se to radilo sistemski i sistematski, ocenio je Mladenović.



Iako droge kod nas nisu problem koji može da se meri sa alkoholizmom, dodaje on, postoji trend rasta korišćenja amfetamina i kanabinoida kod mladih, jer su, kako kaže, veoma jeftini i pristupačni.



Klinika za bolesti zavisnosti, pored odraslih, ima dnevnu bolnicu koja zbrinjava mlade od 12 do 18 godina.



Obično se kreće sa alkoholom, a u Srbiji se to ne računa kao problem. Kada piju mladi od 12, 13 godina, uglavnom ih očevi i porodica uvode u tu priču. Kod nas dolaze i zbog zloupotrebe alkohola, ali, prevashodno psihoaktivnih supstanci, istakao je Mladenović, i dodao da je često problem kombinovana zavisnost.



U praksi se, prema njegovim rečima, pokazalo da devojčice češće zloupotrebljavaju sedative, dok dečaci više koriste amfetamine i kanabinoide.



U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, poznatoj Drajzerovoj, gde se godišnje obavi 50 hiljada pregleda i hospitalizuje oko hiljadu ljudi, takođe raste broj mlađih pacijenata.



Klinička lekarka u Drajzerovoj Katarina Marinković kaže za Tanjug da još nema konačnih podataka o broju obolelih, ali, ističe da se broj zavisnika tokom pandemije povećao.



U Drajzerovoj vidimo da se sve više povećava broj pacijenata mlađe populacije, dakle, pacijenti uzrasta oko 18 do 20 godina, rekla je ona.



Marinković je istakla da veću predispoziciju imaju osobe sa naslednim faktorima, povodljive ličnosti sklone adikciji, na to utiču društvo i okolina, a uz to, dodaje, i adiktivni potencijal supstance, jer nije isto uzimati opijate i kanabis.



Alkohol je u našoj sredini, objašnjava, veoma prihvaćen i, na neki način, sastavni deo druženja i socijalizacije.



Mladenović, međutim, kaže da je mali procenat spreman da se javi lekarima, i da u toj proceni da li su zavisni i treba da zatraže stučnu pomoć veliku ulogu igraju sam pojedinac, okolina i najbitnije - lekar.



Obično se javljaju zato što su njihovi ukućani primetili neku vrstu promene ponašanja, depresiju, izostanak sa posla, neizvršavanje roditeljske funkcije. Okolina alarmira samog pacijenta da bi trebalo da se javi lekaru, navodi ona.



Stručnjaci iz dva referentna centra za bolesti zavisnosti u Srbiji - Drajzerove i Palmotićeve, primećuju da je pandemija pored pomenutih, uticala i na veću nehemijsku, odnosno, kako kažu, bihejvioralnu zavisnost, koju karakterišu zavisnost od interneta, video igara i patološkog kockanja.