Ninine mustre: Mrak se gasi

Imam pravo na izbor pre svega u svom odnosu na neku pojavu, čoveka ili situaciju, pa onda kada izaberem iz kog ugla posmatram stvari, onda imam pravo da izaberem u kom pravcu ću da delujem. Ovih sam dana ponovo podstaknuta da razmatram temu ratovanja, jer, valjda je takva energija svuda u vazduhu. Kud god se okreneš, svugde neka borba za i protiv, pa mi je prirodno i to moje razmišljanje, jer živim u toj frekvenciji kojom sam okružena, ne živim na Marsu.

Moj je utisak da smo već godinama u trećem svetskom ratu, ali je oružje kojim se vodi slabo poznato širim masama. Još gore je što su i oružje i plen istog porekla, kako mi se čini, a u pitanju su misli. Da, misli. Ratuje se mislima i ratuje se za svaku misao.  A ko još misli o mislima? Imaju ljudi pametnija posla: da misle o tome šta misle drugi ljudi, pa šta su rekli drugi ljudi, pa onda šta su uradili drugi ljudi. Sledeća faza je da misle o tome šta drugi ljudi misle o svemu tome, pa da se onda opredele na čiju će stranu da stanu, pa da ratuju protiv onih sa druge strane. Danima, godinama, decenijama se prepucavamo oko nekih za i protiv i ratujemo li ratujemo. A u ovom slučaju, stvarno imamo izbor. Jer svi imamo jednako moćno oružje i jednako moćne resurse. Svi imamo misli. Lakše je i meni da se obrušim na tuđe mišljenje, ali mi je lepše da na pozitivne načine manifestujem svoje. Lakše mi je da iz udobnosti svog doma bacam drvlje i kamenje na one što su počinili i čine zločine nad decom, ali mi je lepše da toj deci uputim misli utehe i ljubavi jer toga trenutno nemaju, i bar malo olakšam njihovu muku dok se ne izbave iz jada. Lakše mi je da saučestvujem u bolu neke bolesne osobe, ali je lepše da za nju širim radost, ljubav i podršku da preokrene stvari na bolje. Lakše mi je da sednem i plačem nad tužnom sudbinom onih koje sam izgubila, ali lepše je da negujem misli zahvalnosti što sam ih poznavala, što sam sa njima koliko god kratko ili dugo, uživala. Ono na šta se fokusiram, raste.

Imam bliske ljude koji po mom uverenju imaju sasvim ispravne stavove, ali troše silnu energiju na objašnjavanje zašto su baš oni u pravu, nekima drugima koji isto tako žestoko brane svoj stav. Na žalost, ni jedni ni drugi ne vide da su u potpuno istoj energiji, u potpuno istoj situaciji – mračnoj, ratnoj. A ta situacija nikome ne godi, sem šačici ljudi koja situacijom rukovodi. Moj izbor je da uvek, kada god sam svesna trenutka u kojem sam (a to znate već, godinama treniram) biram ono što mi se čini lepše od onoga što mi je lakše, a lakše je samo zato što se po inerciji tako od ranije ponašam, jer „tako se svi ponašaju“. Kada uradim nešto što je lepše, uvek bude i korisnije. Korisnije je pre svega za moj osećaj mira, a iz tog mira mnogo dobre akcije mogu da se pokrenu. A mnogo je korisnije i za te druge, kojima svoje svetle misli upućujem. Svetlo uvek ugasi mrak. Molim se često da svaki čovek shvati koliko su misli moćni alati. Kao mustru, volim da koristim Anastasijin pozdrav iz knjiga Vladimira Megrea: „Zdravlja svetlim mislima vašim!“  

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com