Mučnina, povraćanje i grčevi signal za bolesti koje se prenose hranom

Ljudi širom sveta svakodnevno obolevaju od hrane koju pojedu, a više od 250 poznatih bolesti prenosi se hranom, koje nastaju kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane. Hrana je kontaminirana ukoliko su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmi ili njihovi toksini.

U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu kako do pojave prvih simptoma bolesti može da prođe od nekoliko časova do nekoliko dana, što zavisi od odbrambenih snaga organizma i od količine mikroorganizama koji su uneti u telo. Mesto ulaska patogenih mikroorganizama ili njihovih toksina je sluzokoža želuca i creva, pa se kod većine bolesti koje se prenose hranom javljaju mučnina, povraćanje, stomačni grčevi i proliv. Iako svako može da se razboli, posebno osetljive grupe su novorođenčad i odojčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.

U našoj zemlji najčešće dijagnostikovane bolesti koje se prenose hranom su salmoneloze, kampilobakterioze, stomačni grip i stafilokokno trovanje hranom, kažu u Institut “Batut”.

Salmoneloze uzrokuju bakterije koje su prisutne u crevnom traktu ptica, gmizavaca i sisara i prenose se na ljude preko hrane životinjskog porekla. Manifestuje se povišenom temperaturom, prolivom i stomačnim grčevima. Kod osoba sa postojećim hroničnim oboljenjem ili oslabljenim imunim sistemom, može doći do pojave komplikacija u vidu prelaska mikroorganizama u krv (septikemija).

Kampilobakter je prirodni stanovnik creva zdravih ptica, i sirovo živinsko meso obično sadrži ovu bakteriju. Konzumiranje nedovoljno termički obrađene piletine, ili hrane kontaminirane preko piletine (preko kontaminiranih površina u klaonicama) je najčešći izvor i put prenosa kampilobakterioze. Simptomi bolesti su povišena temperatura, proliv i stomačni grčevi.

Stomačni grip je uzrokovan norovirusima. Ovo oboljenje se javlja vrlo često, ali se teško dijagnostikuje. U kliničkoj slici dominira povraćanje, a oboljenje prolazi u roku od dva dana. Rezervaor zaraze je čovek.

Stafilokokno trovanje hranom je intoksikacija, koja nastaje kao posledica prisustva stafilokoka ili njihovog toksina u hrani. Simptomi bolesti su mučnina, grčevi i povraćanje. Rezervoar zaraze je čovek.

Botulizam je teško trovanje toksinom koji produkuje bakterija Cl. Botulinum u kontaminiranoj hrani. Prvi simptomi bolesti obično su oštećenje vida (zamućen vid ili dvoslike), otežano gutanje i sušenje usta, a nekada i povraćanje i opstipacija. Cl. Botulinum  stvara spore koje su prisutne u zemlji, a izvor i put prenošenja su uglavnom konzervirana hrana, kobasica, dimljeno ili usoljeno meso. Oporavak može da traje mesecima.

Dijagnoza bolesti koje se prenose hranom postavljena na osnovu kliničke slike se potvrđuje specifičnim laboratorijskim testovima. Bakterijski uzročnici ovih oboljenja uglavnom se izoluju iz stolice ljudi, dok se paraziti uočavaju mikroskopskim pregledom uzorka stolice. Kada je u pitanju stomačni grip, laboratorijska dijagnostika norovirusa nije rutinska, pa se ovi uzročnici teško dokazuju. Da bi se dijagnoza ovih bolesti postavila, neophodno je da se obolele osobe jave svom ordinirajućem lekaru. Međutim, mnoge obolele osobe se ne javljaju lekaru za pomoć, tako da veliki broj ovih bolesti ostane neprijavljen, objašnjavaju u “Batutu”.

Čistoća važna u zaštiti od bolesti

U “Batutu” kažu kako od bolesti koje se prenose hranom možemo da se zaštitimo pranjem ruku pre, u toku i posle pripreme hrane; temeljnom termičkom obradom mesa, piletine i jaja; upotrebom pasterizovanog mleka; sprečavanjem kontakta sirovih namirnica i termički obrađene hrane; čuvanjem hrane u frižideru i besprekornom čistoćom svog kuhinjskog pribora i radnih površina.

Terapija zavisi od simptoma bolesti i od težine kliničke slike obolele osobe. Uglavnom se sprovodi simptomatska terapija u vidu nadoknade tečnosti i mineralnih materija, mirovanja i upotrebe probiotika za regulaciju crevne mikroflore, a ako se pojavi visoka telesna temperatura i krv u stolici, treba izbegavati upotrebu probiotika.

U slučaju teže kliničke slike bolesti, lekar može da prepiše antibiotike prema laboratorijskom nalazu, i tada je neophodno antibiotsku terapiju sprovesti do kraja.

Lekaru se obavezno treba obratiti u slučaju pojave: visoke telesne temperature, krvi u stolici, upornog povraćanja, koje onemogućava zadržavanje tečnosti, znakova dehidratacije, kao što su smanjeno izlučivanje urina, suva usta i grlo i osećaj slabosti prilikom stajanja, proliva koji traje duže od tri dana, poručuju u “Batutu”.

LJ. Petrović