Krevet i gimnastika najbolji prijatelji kičme

Hronične može pratiti i trnjenje u jednoj ili obe noge, te delimično ili potpuno oduzimanje stopala. Terapija zavisi od intenziteta tegoba. Ako je prisutan samo bol, savetuje se mirovanje u postelji i uzimanje analgoreumatika ili analgetika, ali ukoliko ne prestane, potreban je i fizijatrijski tretmana. Međutim, ukoliko ni to ne pomogne, radi se dodatna, detaljna dijagnostika, koja obuhvata i CT skener i magnetnu rezonancu. Na kraju se problem često mora rešavati operativnim zahvatom.

Tokom noći, međupršljenski kolutovi se hrane i odmaraju pa je zato posebno važno na kakvom dušeku se spava, u kojem položaju i koliko  je san kvalitetan. Tokom ležanja pritisak unutar diska je najmanji, dok je pri hodanju, a posebno sedenju, znatno veći. Za seniore je preporučljivo da se i tokom dana odmaraju, odnosno leže 30 do 60 minuta, što će svakako prijati njihovoj kičmi.

Za prevenciju i smanjenje bola u leđima važno je i naučiti zaštitine pokrete pri ustajanju iz postelje, dizanju tereta, umivanju... Nagle pokrete valja izbegavati, kao i one u kojima se kičma „rotira”. Iz kreveta je najbolje ustajati sa strane, podmetanjem lakta pod telo, spuštanjem prvo nogu na pod, a potom polako dizati telo. I nošenje ili dizanje tereta iznad deset kilograma su faktori rizika za iskakanje diska. Nikada ga ne treba dizati trzajem, već iz polučučećeg položaja. Valja izbegavati i dugo sedenje glave spuštene unapred, pranje kose u tom položaju, te prekomerno stajanje, koje takođe dodatno opterećuje kičmu.

Kod bolova kičme pomažu vežbe, ali primerene. Treba ih izvoditi redovno da bi se ojačali mišići koji podupiru kičmeni stub.

I. Bakmaz