IZBOR NAMIRNICA MOŽE DA UTIČE NA NASTANAK BOLESTI Kako prerađena hrana UTIČE NA BUBREGE

Za potvrdu ove pozitivne povezanosti potrebna su buduća istraživanja s prospektivnim dizajnom.

Hronična bubrežna bolest pogađa između osam i 16 odsto svetske populacije, a procenjuje se da je njegova prevalencija u SAD oko 15 odsto među odraslim osobama. Epidemiološke studije su izvestile o povezanosti između konzumacije određene hrane, hranjivih materija i prehrambenih obrazaca i rizika od hronične bubrežne bolesti; međutim, manje se zna o uticaju prerade hrane na učestalost hronične bubrežne bolesti.

Hronična bubrežna bolest se smatra multifaktorijalnom hroničnom bolešću koja može da bude povezana sa više faktora rizika, uključujući genetske faktore, pušenje, upotrebu nefrotoksičnih lekova, dijabetes, gojaznost i kardiovaskularne bolesti. Osim ovih faktora rizika, ishrana, jedan od promenjivih faktora, kontinuirano se prepoznaje kao etiološki i prognostički faktorkronične bubrežne bolesti.

Hronična bubrežna bolest je oštećenje bubrega sa ili bez smanjene stope glomerularne filtracije tri i više meseci uz potvrđene patološke (strukturne) promene, markere bubrežnog oštećenja, uključujući promene u sastavu krvi i/ili urina i stopa glomerularne filtracije manja od 60 ml/min/1,73 m3 duže od tri meseca sa ili bez oštećenja bubrega.

Hroničnu bubrežnu bolest karakteriše sporo napredovanje pogoršanja bubrežne funkcije tokom meseci i godina i smanjenje bubrežne mase (smanjeni, stisnuti bubrezi). Najčešći razlozi za razvoj hronične bubrežne bolesti su: dijabetes, kardiovaskularna bolest (hipertenzija) i glomerulonefritis.

LJ. Petrović