14 GODINA DEPRESIJE PRETOČIO U KNJIGU Depresivci nisu mlakonje već ljudi s dijagnozom

Nazvana i teži depresivni poremećaj ili klinička depresija, ona utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate, i može dovesti do različitih emocionalnih i fizičkih problema. Tako možete imati problema s obavljanjem svakodnevnih aktivnosti, ali ponekad se možete osećati i kao da vaš život nema smisla i vrednosti.

Ova bolest nije znak slabosti i ne možete je jednostavno “prekinuti”. Naprotiv, najčešće zahteva dugotrajno lečenje. Većina ljudi sa depresijom se oseća bolje uz pomoć lekova, psihoterapije ili uz njihovu kombinaciju, što je najčešće. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ukazuju na to da je 18,5 odsto odraslih Amerikanaca imalo simptome depresije, dok Svetska zdravstvena organizacija barata podacima prema kojima od nje u proseku boluje oko pet posto ljudi. Ova razlika u odnosu na Amerikance zapravo se gubi u ćutanju, stigmatizaciji i neodlasku kod lekara. Iza ovih hladnih, suvih reči stoje muke miliona ljudi koji, zatvoreni svaki u sebe, pokušavaju da kroz maglu i emotivnu i moždanu vatu depresije, izguraju dan.

Zagrebački voditelj Aleksandar Stanković postao je poznat javnosti regiona po britkim intervjuima u TV emisiji “Nedeljom u dva”, tokom kojih neretko gostima postavlja veoma škakljiva pitanja. A kada neko ko tako larikingovski „griluje“ sagovornike, izvlačeći iz njih ponekad i neprijatne tajne i neočekivane odgovore, odluči da ogoli dušu i svetu ponudi najskrivenije delove svog bića, postaje jasno koliko je ta vrsta ogoljavanja važna i za njega kao osobu, i za njegovu želju da sličnima sebi da nije sramota biti depresivan i, što je najvažnije, potražiti pomoć. Tako je nastala knjiga „Depra“, koja je kod nas objavljena pod nazivom „Iz svoje kože: Život s depresijom”.

- Zašto baš “Depra” – jer je to ime odmila, sleng, jer sam hteo da se famijalizujem sa tom bolešću, da je relativizujem, na način na koji se pokazuje blizak odnos s ovom bolešću od koje, zahvaljujući nizu stresnih događaja, uključujući i poslednji, koji će tek biti predmet proučavanja – epidemijom koronavirusa – boluje sve više ljudi – pojašnjava Stanković, koji je tim povodom u Beogradu gostovaoi u serijalu “Na kafi sa psihologom” koji, u saradnji sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i u partnerstvu sa Art komunom Dorćol Platz, već nekoliko godina organizuje Hemofarm fondacija.

Okidač za depresiju, kažu stručnjaci, može biti bilo šta, pa i pozitivan događaj.

- Ja sam napad depresije, iako medicinskoj terminologiji ne poznaje ovaj izraz, doživeo dva dana pošto sam dobio novinarsku nagradu. Nisam mogao da spavam prvo jednu noć, pa drugu, pa treću. Nekako sam funkcionisao preko dana, ali sam shvatio da mi se ruke tresu, da nemam koncentraciju, što mi je bilo najgore. Javio mi se i potpuni nedostatak apetita, crne, turobne misli. Posle tri dana supruzi sam rekao „Moram da potražim stručnu pomoć, ovako ne mogu da živim“. Otišao sam kod psihijatrice i ona je, posle izvesnog vremena, rekla da bolujem od srednje teškog stepena depresije. „Ti bi trebalo da uzimaš farmakoterapiju i da kreneš na razgovor kod psihoterapeuta“. Prva tri-četiri meseca sam se debelo izvlačio iz te jame u koju sam upao. Lekovi nisu brzo delovali, ali sam malo-pomalo uhvatio sam sebe da mi je 15 minuta kao da mi nije ništa, pa se dogodi da je tako sat vremena. Polako smo došli do toga da mi je ceo dan OK, bez neke euforije, samo nemam manifestacije nemoći, tuge, plakanja.

I bogati plaču? Da, posebno uspešni ljudi, koji su pod većim pritiskom i „spoljnog sveta” i visokog nivoa samoočekivanja. A okidač, kažu psihijatri, može da bude neki stresni događaj, obično u razvojnom periodu, najčešće detinjstvu, s tim da sama depresija može da se pokrene kasnije, kada se nađemo u drugoj, takođe stresnoj situaciji. U Stankovićevom slučaju okidač je bio gubitak oca u 13. godini i izazovni odnos s majkom, o kojem priča s nekom vrstom otklona koji prepoznaju oni koji se i sami nalaze u toj situaciji.

- Kada je saznala da sam u depresiji, majka je prvo pomislila da je moja žena kriva – našalio se Aleksandar, ističući da je majka od onih koji umeju da nađu sreću u malim stvarima, što je za nekoga ko boluje od depresije, željeni, a često nedostižan cilj. - Otac mi je bio vojno lice i izgubio sam ga kad mi je bio najpotrebniji. Zato mi je primaran cilj bio da ja svojoj deci – trinaestogodišnjoj ćerki i četvorogodišnjem sinu, ostanem otac, i to funkcionalan.

Oko 280 miliona ljudi širom sveta boluje od nekog oblika depresije. Relevantni podaci takođe ukazuju i da je depresija čak oko 50% češća među ženama nego među muškarcima. Ilustracije radi, procenjuje se da se svaka deseta trudnica i porodilja suočavaju sa depresiju. Depresija je takođe i među vodećim uzrocima samoubistava – a samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti među osobama uzrasta od 15 do 29 godina. Sve su ovo, inače, analize koje nisu uključile pandemiju kovida, kao veoma ozbiljan stresni okidač. Ti rezultati nas tek očekuju, a oni sigurno neće biti dobri...

Koliko depresija promeni čoveka? Stanković pojašava da je on imao tu sreću da je sam prepoznao da mu se nešto dešava.

– Jedan od razloga je to što su me oduvek zanimale teme koje su se ticale psihologije. Da nisam postao novinar, bio bih psiholog ili bih završio medicinu i postao psihijatar. Kad sam sebe video u tom stanju, rekao sam “Au, koji je ovo čovek”. Moj glavni cilj je bio da mi što pre bude bolje. Ipak, depresija je bolest koja iscrpljuje. Prvo pitanje koje vam psihijatar postavi je “Jeste li razmišljali o suicidu?” Imao sam malo dete i nije mi palo na pamet da se ubijem, ali sam ipak razmišljao o tome da takav život nije vredan življenja. I zato sam iz te rupe morao da se izvadim – kaže Stanković, dodajući da je sreća u tome što ipak nije bolovao od tako teškog oblika depresije zbog kojeg mnogi ni ne ustaju iz kreveta.

Pojašnjavajući zašto je sve te svoje traume kroz knjigu ispričao celom svetu, poznati novinar je naveo da su njemu samom u tim najtežim trenucima strašno značila iskustva drugih, koji su 10, 15 ili 20 godina bolovali od iste bolesti. “Stankoviću, bilo nam je gore nego tebi, a vidiš nas sad?”, poruka je koja mu je delovala kao pružena ruka dok tone u mulj. I on se za tu ruku uhvatio i nije je ispuštao dok se iz gliba nije izvukao. „Posle deset godina, otkako mi je postavljena dijagnoza, rekao sam sebi da imam dovoljno iskustva da sve stavim na papir i tako pomognem nekome. A važan razlog za objavljivanje knjige je i destigmatizacija mentalnih bolesti i senzibilizacija društva koje ne zna šta je depresija, već ovu reč koristi u značenju loše raspoloženje. Zato su mnogi oboleli od depresije prinuđeni da slušaju savete poput moraš da se trgneš, proći će ili trči, biće ti bolje. Treba da radimo na tome da sredina, okruženje, ako i ne može direktno da pomogne, bar počne da razlikuje kliničku depresiju od lošeg raspoloženja”, poruka je Aleksandra Stankovića.

Ivana Radoičić

Šest nijansi depre

Dijagnostičko i statističko uputstvo mentalnih poremećaja prepoznaje šest dodatnih podtipova depresivnog poremećaja, nazvanih specifikatori, uz napomenu o dužini, ozbiljnosti i prisustvu psihotičnih karakteristika:

Melanholičnu depresiju karakteriše gubitak uživanja u većini ili svim aktivnostima, nedostatak reaktivnosti na prijatne podsticaje, kvalitet depresivnog raspoloženja izraženiji od tuge ili gubitka, pogoršanje simptoma u jutarnjim satima, buđenje rano ujutro, psihomotorna usporenost, prekomerni gubitak telesne mase ili prekomerna krivica.

Atipičnu depresiju karakteriše promenljivo raspoloženje (paradoksalna anhedonija) i pozitivnost, značajno povećanje telesne mase ili pojačan apetit (uteha u hrani), prekomerni san ili pospanost (hipersomnija), osećaj težine u udovima, poznat kao otežana paraliza i značajno dugotrajno socijalno oštećenje kao posledica preosetljivosti na percepciju međuljudskog odbijanja.

Katatonična depresija je retka i ozbiljna forma depresivnog poremećaja koja uključuje poremećaje motoričkog ponašanja i druge simptome. Osoba je ovde nema i gotovo otupela, ili ostaje nepokretna ili pokazuje besmislene ili čak bizarne pokrete. Katatonični simptomi takođe se javljaju i u shizofreniji ili u maničnim epizodama, ili mogu biti uzrokovani neuroleptičkim malignim sindromom.

Depresija s anksioznom nelagodom dodata je kako bi naglasila čestu pojavu depresije ili manije i anksioznosti, kao i rizik od samoubilačkog ponašanja kod depresivnih osoba s anksioznošću. Precizno definisanje na ovaj način takođe može pomoći u prognozi osoba koje su dijagnostikovane depresivnim ili bipolarnim poremećajem.

Depresija sa peripartalnim početkom odnosi se na intenzivnu, dugotrajnu i ponekad onesposobljavajuću depresiju koju žene doživljavaju nakon porođaja ili tokom trudnoće. Ima stopu incidence od 3-6% među majkama. Početak se dešava tokom trudnoće ili u roku od mesec dana nakon porođaja.

Sezonski afektivni poremećaj je forma depresije u kojoj depresivne epizode dolaze u jesen ili zimu i nestaju u proleće. Dijagnoza se postavlja ako su se bar dve epizode desile tokom hladnijih meseci, bez epizoda u drugim periodima, tokom dve ili više godina.