Vraćaju se zombiji iz ledenog doba

Na kanadskom ostrvu Elsmir na krajnjem severu Arktika, glečer Tirdrop se proširio krajolikom i progutao mahovinu. Od 1850. godine biljke su ležale zarobljene ispod leda, a ljudi su u međuvremenu otkrili antibiotike, sleteli na Mesec i spalili dva triliona tona fosilnih goriva, prenosi hrvatski portal „Ekspres“.

Naučnica Ketrin la Farž došla je vekovima kasnije do tog lednika i pronašla vrstu aulacomnium turgidum, jednu vrstu mahovine koja je bila izbledela i oštećena, ali je imala i zelenu nijansu, što je bio znak života.

Priče o klimatskim promenama često nam pokazuju koliko je naš ekološki sistem krhak. Posebno brine i izveštaj UN koji pokazuje da milionima biljnih i životinjskih vrsta preti izumiranje. Međutim, u slučaju nekih, otapanje ledenih kapa i permafrosta pokazuje i neverovatnu priču o biološkoj otpornosti, piše „Vašington post

La Faržova je donela desetak primeraka te mahovine u toplu laboratoriju i tretirala ih nutrijentima bogatim tlom. Gotovo trećina uzoraka rasla je i „oživela“. Bili su jako iznenađeni — nije lako preživeti to smrzavanje, kristalići leda mogu da unište ćelijske membrane i ostale vitalne delove. Mnoge biljke i životinje povuku se preko zime i čekaju proleće za nove izdanke ili potomstvo.

Mahovina ima drugačiji životni vek. Ona se osuši kada temperatura padne, i tako zaobilazi potencijalnu opasnost od stvaranja leda u tkivu. Ako se neki delovi biljke oštete, određene ćelije ih mogu deljenjem nadoknaditi. Zahvaljujući toj adaptaciji, mahovina će preživeti duboko smrzavanje, kaže Peter Konvej, ekolog iz organizacije „Britiš Antarktik survej“.

Ta probuđena mahovina stara je 1.500 godina, a toliko je bila i zakopana ispod leda.

„Permafrost je jako stabilno okruženje“, kaže Konvej.

Primeri njihovog ponovnog rasta pokazuju kako takav led nije samo groblje već i može pomoći organizmima da prežive ledeno doba. I ko zna šta bi sve još taj led mogao da otkrije. Led koji se topi otvara tlo, a biljke s nekih udaljenosti kolonizuju područja zahvaljujući vetru koji prenosi spore, što često traje i decenijama.

Tatjana Višivetska, sa Univerziteta Tenesi, u dubinama sibirskog permafrosta tražila je jednoćelijske organizme iz razdoblja ledenog doba. Vratila je u život bakterije stare više miliona godina.

Prošle godine, njen tim je došao do „slučajnog otkrića“, onog sa mozgom i nervnim sistemom, koji je u potpunosti uništio njihovo razumevanje ekstremne izdržljivosti. U potrazi za jednoćelijskim organizmima, koji jedini mogu preživeti zakopani u permafrostu, među slabašnim bakterijama i amebama bilo je dugih, segmentiranih crva.

Zbog tog otkrića bili su jako iznenađeni i uzbuđeni, jer su to bila najkompleksnija bića pronađena u tako dubokom ledu.

Procenila je kako bi mogla biti 41.000 godina stara, i tako postati najstarije životinje ikada otkrivene. Stručnjaci kažu kako su dobro opremljeni da bi mogli preživeti tako dugo razdoblje života u permafrostu.