U Novom Kneževcu jedini srpski klub za trke zaprega pasa
Novokneževački “Sledog sport klub Srbija” jedini je u našoj zemlji koji se bavi trkom zaprega pasa u kojima dominantnu ulogu imaju psi rase haski. Trke zaprega pasa organizovali su do sada pet puta, na Fruškoj gori, u Apatinu, Kanjiži i prvi put u Novom Kneževcu.
Predsednik “Sledog sport kluba Srbija” Laslo Domonkoš ističe da se ovim sportom može baviti svako ko ima pse i ko želi da trči, ili da se uključi u neku od disciplina. Najjednostavnija disciplina je trčanje sa psom, posle ide disciplina u kojoj se učestvuje vožnjom bicikla sa psom, rolera sa psom, a tu su i vožnje zaprega sa dva, četiri, šest i osam pasa koji vuku kolica na tri ili četiri točka.
- Ljudi kod nas ovaj sport poznaju iz filmova u kojima su prikazani psi kako vuku sanke u snežnim predelima, a za sada je malo rasprostrawen na našim prostorima. Ima nas oko 25-oro, od toga je svega desetak aktivnih takmičara – kaže Domonkoš.
Prema rečima Domonkoša, ovaj rekreativni sport je prilično zahtevan, jer oni koji se uključuju treba da vode računa o svojoj i kondiciji psa i u svakom takmičenju učestvuju čovek i pas ili čovek i više pasa, kao ekipe koje treba da budu u skladnoj kondiciji.
Uslovi za trku u ataru Novog Kneževca omogućeni su tako što je staza vodila atarom i dolmom kraj Tise, koja u dužini od oko pet kilometara je omogućila dobre uslove za takmičenje. Na trke zaprega pasa došli su učesnici iz naše zemlje, Slovenije, Bugarske i Mađarske, a posebno za ovu priliku došle su i članice novokneževačkog kluba koje već dugo žive u Nemačkoj i Norveškoj.
Svako se na ovim takmičewima nadmeće prema mogućnostima psa i svojim sposobnostima, takmičari stariji od 15 godina idu na veliku stazu, mlađa deca se takmiče u trčanju sa psom na 150 i starija na 300 metara.
Da držanje odgajivačnice haskija nije jednostavno potvrđuje Agneš Karl iz Novog Kneževca, jer su haskiji najbliskiji vukovima, što se vidi po njihovim osobinama i ponašanju, pa moraju raditi u timovima.
- Kad pas napuni osam meseci i vidimo da je dosta stabilan i lepo odgojen onda treba krenuti sa laganim trčanjima i sa biciklom, nikako ne treba odmah forsirati teške treninge, nego samo da se ustanovi da li pas uopšte želi da trči – ukazuje Agneš Karl.
Ona dodaje da haskiji nisu zahtevni za držanje, jer su u ovom segmentu primitivni, nemaju nikakve specijalne prohteve i jedu jako malo, mada su dosta velika rasa, ali dovoljna im je i jedna riba na dan.
- Haskiji su sa ekonomske strane za držanje idealni psi, međutim, ukoliko neko želi da kupi psa sa pedigreom, koji je sigurno zdrav, onda to ima svoju cenu. U Srbiji kuče haskija može da se nabavi i za 30 evra, ali kod ozbiljnih odgajivača , haski staje i do 1.500 evra– kaže Agneš Karl.
Ivelin Todorov iz bugarske prestonice Sofije sa družinom od desetak kolega stalno dolazi na trke zaprega pasa u Srbiju.
- U Bugarskoj ima samo dve trke godišnje i naši prijatelji iz Srbije dolaze na trke koje mi organizujemo, najvažnije je da se dobro družimo i negujemo prijateljstvo – kaže Todorov.
Sandra Vaš je rodom iz Čantavira, dve decenije živi i radi u Nemačkoj, pa je zbog trka posebno došla u Novi Kneževac, gde je i član kluba.
- Utisci su fantastični, uslovi za trku izuzetni, a i organizacija je zaista na zavidnom nivou. Pse imam od ranog detinjstva, obožavam ih, a osam godina se bavim trkama pasa na kojima sam imala uspeha u Srbiji, ali u Austriji i Nemačkoj – kaže Sandra Vaš.
- Meni je super jer smo odrastali još u vreme Jugoslavije, volimo da se družimo sa starim prijateqima i stičemo nove. Imam jednog psa i učestvujem u trci sa biciklom, haski uživaju u trčawu, a i meni je to najvažnije u životu, tako da zajedno sto posto uživamo – zadovoljan je I Franc Lašić iz Maribora.
Supružnici Dragan i Dragana Vuković iz Beograda su zaljubljenici u haskije i drže ih šestu godinu. Dragana priča da su pored haskija Paka kojeg su već imali, udomili i jednog kojeg je spasila devojka iz udruženja za zaštitu životiwa, koji je kada su ga prihvatili bio u teškom stanju, ali se potpuno oporavio tako da sada uživaju.
- Učestvujemo u trkama sa biciklom sa Pakom, ali ženka koju smo udomili i svašta je preživela, naša je porodična mezimica. Ovaj sport je nešto predivno i svakome ko ima mogućnosti preporučila bih da se uključi, jer ovo je pre svega velika uživancija i za nas i za naše kuce – utisak je Dragane Vuković.
Internacionalni kinološki sudija Tibor Bošnjak iz Subotice veli da je haski bio među prvim psima kojeg je imao, pa ga je pre dvadesetak godina koristio za trke, doduše tada nezvanične.
- Ljudi koji su privrženi haskijima su veliki ljubiteqi pasa i prirode i ovo im je život. Mnogima ovaj sport puno znači, jer je to zdrav sport koji upražnjavaju u prirodi sa svojim ljubimcima, pa u kondiciji održavaju i sebe i pse – kaže Bošnjak.
Milorad Mitrović