Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У Новом Кнежевцу једини српски клуб за трке запрега паса

14.10.2018. 16:48 17:05
Пише:
Фото: М. Митровић

Новокнежевачки “Следог спорт клуб Србија” једини је у нашој земљи који се бави трком запрега паса у којима доминантну улогу имају пси расе хаски. Трке запрега паса организовали су до сада пет пута, на Фрушкој гори, у Апатину, Кањижи и први пут у Новом Кнежевцу. 

Председник “Следог спорт клуба Србија” Ласло Домонкош истиче да се овим спортом може бавити свако ко има псе и ко жели да трчи, или да се укључи у неку од дисциплина. Најједноставнија дисциплина је трчање са псом, после иде дисциплина у којој се учествује вожњом бицикла са псом, ролера са псом, а ту су и вожње запрега са два, четири, шест и осам паса који вуку колица на три или четири точка.

- Људи код нас овај спорт познају из филмова у којима су приказани пси како вуку санке у снежним пределима, а за сада је мало rasprostrawеn на нашим просторима. Има нас око 25-оро, од тога је свега десетак активних такмичара – каже Домонкош.

Према речима Домонкоша, овај рекреативни спорт је прилично захтеван, јер они који се укључују треба да воде рачуна о својој и кондицији пса и у сваком такмичењу учествују човек и пас или човек и више паса, као екипе које треба да буду у складној кондицији.

Услови за трку у атару Новог Кнежевца омогућени су тако што је стаза водила атаром и долмом крај Тисе, која у дужини од око пет километара је омогућила добре услове за такмичење. На трке запрега паса дошли су учесници из наше земље, Словеније, Бугарске и Мађарске, а посебно за ову прилику дошле су и чланице новокнежевачког клуба које већ дуго живе у Немачкој и Норвешкој.

Свако се на овим takmičеwima надмеће према могућностима пса и својим способностима, такмичари старији од 15 година иду на велику стазу, млађа деца се такмиче у трчању са псом на 150 и старија на 300 метара.

Да држање одгајивачнице хаскија није једноставно потврђује Агнеш Карл из Новог Кнежевца, јер су хаскији најблискији вуковима, што се види по њиховим особинама и понашању, па морају радити у тимовима.

- Кад пас напуни осам месеци и видимо да је доста стабилан и лепо одгојен онда треба кренути са лаганим трчањима и са бициклом, никако не треба одмах форсирати тешке тренинге, него само да се установи да ли пас уопште жели да трчи – указује Агнеш Карл.

Она додаје да хаскији нису захтевни за држање, јер су у овом сегменту примитивни, немају никакве специјалне прохтеве и једу јако мало, мада су доста велика раса, али довољна им је и једна риба на дан.

- Хаскији су са економске стране за држање идеални пси, међутим, уколико неко жели да купи пса са педигреом, који је сигурно здрав, онда то има своју цену. У Србији куче хаскија може да се набави и за 30 евра, али код озбиљних одгајивача , хаски стаје и до 1.500 евра– каже Агнеш Карл.

Ивелин Тодоров из бугарске престонице Софије са дружином од десетак колега стално долази на трке запрега паса у Србију.

- У Бугарској има само две трке годишње и наши пријатељи из Србије долазе на трке које ми организујемо, најважније је да се добро дружимо и негујемо пријатељство – каже Тодоров.

Сандра Ваш је родом из Чантавира, две деценије живи и ради у Немачкој, па је због трка посебно дошла у Нови Кнежевац, где је и члан клуба.

- Утисци су фантастични, услови за трку изузетни, а и организација је заиста на завидном нивоу. Псе имам од раног детињства, обожавам их, а осам година се бавим тркама паса на којима сам имала успеха у Србији, али у Аустрији и Немачкој – каже Сандра Ваш.

- Мени је супер јер смо одрастали још у време Југославије, волимо да се дружимо са старим prijatеqima и стичемо нове. Имам једног пса и учествујем у трци са бициклом, хаски уживају у trčawu, а и мени је то најважније у животу, тако да заједно сто посто уживамо – задовољан је И Франц Лашић из Марибора.

Супружници Драган и Драгана Вуковић из Београда су заљубљеници у хаскије и држе их шесту годину. Драгана прича да су поред хаскија Пака којег су већ имали, удомили и једног којег је спасила девојка из удружења за заштиту životiwa, који је када су га прихватили био у тешком стању, али се потпуно опоравио тако да сада уживају.

- Учествујемо у тркама са бициклом са Паком, али женка коју смо удомили и свашта је преживела, наша је породична мезимица. Овај спорт је нешто предивно и свакоме ко има могућности препоручила бих да се укључи, јер ово је пре свега велика уживанција и за нас и за наше куце – утисак је Драгане Вуковић.    

Интернационални кинолошки судија Тибор Бошњак из Суботице вели да је хаски био међу првим псима којег је имао, па га је пре двадесетак година користио за трке, додуше тада незваничне.

- Људи који су привржени хаскијима су велики ljubitеqi паса и природе и ово им је живот. Многима овај спорт пуно значи, јер је то здрав спорт који упражњавају у природи са својим љубимцима, па у кондицији одржавају и себе и псе – каже Бошњак.  

Милорад Митровић

Пише:
Пошаљите коментар