U Finskoj država beskućnicima daje stanove

Tatu Ajnema uskoro puni 32 godine i prvi put u više od decenije ima dom za koji može da kaže da je njegov – dvosoban apartman u malom nedavno renoviranom bloku Helsinkija.

„Ovo je čudo. Bio sam u mnogim komunama, ali svi su se drogirali. Morao sam da pobegnem odatle. Bio sam u lošim vezama, ista stvar. Spavao sam na bratovom kauču i nikad se nisam naspavao. Nikada nisam imao svoj dom. Ovo je velika stvar za mene“, ističe Tatu za Gardijan.

U donjem delu dvospratne zgrade nalazi se živahan prostor za dnevne aktivnosti i ručavanje, besprekorno čista kuhinja, teretana i sauna. Na gornjem spratu živi 21 stanar, većinom mlađi od 30 godina.

Najvažnije za njih je da svako ima ugovor, plaća kiriju i, ako im je potrebno, prijavljuje se za pomoć. To je sve deo državne politike, koja je od Finske načinila jednu od retkih zemalja na svetu (i jedinu u EU) u kojoj broj beskućnika opada.

Kada je strategija osmišljavana pre više od deset godina, četvoro ljudi odgovornih za smišljanje principa „Prvo dom“ bili su socijalni stručnjak, doktor, političar i biskup, a svoj plan nazvali su „Nimi Ovesa“ (Tvoje ime na vratima).

„Svima je bilo jasno da stari sistem nije funkcionisao. Bila nam je potrebna radikalna promena“, kaže Juha Kakinen, sekretar radne grupe i prvi programski lider.

„Morali smo da se rešimo skloništa i hostela. Oni su dugo postojali u Finskoj, ali su svi videli da ljudi i dalje ostaju beskućnici“, ističe Kakinen.

Kao u mnogim zemljama, problem beskućnika u Finskoj je rešavan putem modela stepenica - trebalo je da se pomeraju sa dna lestvice kroz različite stadijume privremenog stepeništa, a konačni cilj bilo bi vlasništvo nad stanom.

Onda su u Finskoj odlučili da okrenu naopačke ovakvu praksu.

„Odlučili smo da stanovanje bude bezuslovno. Da kažemo ljudima: 'Ne morate da rešite sve probleme pre nego što nađete dom. Umesto toga, dom treba da im bude siguran temelj i da vam olakša da rešite te probleme'“, objašnjava Kakinen.