RUSI IMAJU NAJLEPŠI OBIČAJ ZA BOŽIĆ Obeležava se od danas do Bogojavljenja, a evo šta možemo naučiti iz njega

Svjatki je drevni ruski običaj koji se odnosi na praznični period između pravoslavnog Božića (7. januar) i Bogojavljenja (19. januar).

Ovaj dvanaestodnevni period smatra se jednim od najvažnijih i najmagičnijih delova godine u ruskoj tradiciji, obojen duhovnošću, veseljem, narodnim običajima i ritualima.

Poreklo Svjatki običaja

Reč "svjatki" potiče od staroslovenske reči "svjat", što znači "sveto", i ukazuje na svetost ovog perioda.

Iako danas ima hrišćansko značenje, koreni Svjatki praznovanja leže u predhrišćanskoj tradiciji paganskih Slovena.

Tokom zime, paganski narodi slavili su dolazak sunca i buđenje prirode, što su kasnije hrišćanski običaji preoblikovali u slavljenje Hristovog rođenja i Bogojavljenja.

Kako se Svjatki obeležava?

Svjatki je vreme radosti, okupljanja porodice, igre i proricanja budućnosti. Evo nekoliko ključnih običaja:

Pevanje koljada (koljadki)

Jedan od najpoznatijih običaja tokom Svjatki je pevanje koljadki, svečanih pesama sličnih božićnim pesmama. Grupe mladih obilaze kuće svojih komšija, pevaju pesme i donose sreću domaćinima. U zamenu za pesmu, domaćini ih daruju hranom, kolačima ili novcem.

Gatanje i proricanje budućnosti

Svjatki je period kada su proricanja budućnosti posebno popularna, naročito među mladima. Devojke su često koristile razne metode da bi saznale za koga će se udati. Na primer, ostavljale bi ogledalo na prozoru u nadi da će videti odraz svog budućeg mladoženje ili bacale čizmu preko ramena da bi videle u kom će pravcu otići nakon udaje.

Maskiranje i karnevali

Tokom Svjatki, u mnogim delovima Rusije održavaju se maske i predstave. Ljudi se oblače u razne kostime, predstavljajući likove iz narodnih priča ili životinje, i igrajući komične skečeve. Ovaj običaj vuče korene iz paganskih rituala koji su imali za cilj proterivanje zlih duhova.

Bogate gozbe

Hrana igra centralnu ulogu tokom Svjatki. Trpeza je bogata tradicionalnim jelima, uključujući piroške, palačinke, medenjake i kuvan vinjak. Uoči Bogojavljenja obavezno se priprema "bogojavljenska pšenica", simbol prosperiteta i blagostanja.

Kupanje u ledenoj vodi

Na Bogojavljenje, poslednjeg dana Svjatki, mnogi Rusi učestvuju u ritualnom kupanju u osvećenim rečnim ili jezerskim rupama isečenim u obliku krsta. Ovaj čin simbolizuje pročišćenje duše i tela.

Magija i mistika Svjatki

Za razliku od ozbiljnijih hrišćanskih praznika, Svjatki zadržava dozu veselja, igre i mistike. Veruje se da je ovo period kada su granice između svetova tanje, pa su duhovi i magične sile prisutniji nego inače.

Zato su mnogi običaji fokusirani na zaštitu doma i porodice od zlih sila, uz rituale koji donose sreću i blagostanje.

Savremeno obeležavanje

Danas, Svjatki je i dalje važan deo ruske kulture. Iako su mnogi rituali pojednostavljeni ili prilagođeni savremenom načinu života, duh zajedništva, radosti i tradicije i dalje je prisutan.

Svjatki spaja prošlost i sadašnjost, donoseći magičnu atmosferu u zimske praznične dane, dok ujedno čuva rusko kulturno i duhovno nasleđe.

glossy.espreso.co.rs/dnevnik.rs