РУСИ ИМАЈУ НАЈЛЕПШИ ОБИЧАЈ ЗА БОЖИЋ Обележава се од данас до Богојављења, а ево шта можемо научити из њега

Свјатки је древни руски обичај који се односи на празнични период између православног Божића (7. јануар) и Богојављења (19. јануар).

Овај дванаестодневни период сматра се једним од најважнијих и најмагичнијих делова године у руској традицији, обојен духовношћу, весељем, народним обичајима и ритуалима.

Порекло Свјатки обичаја

Реч "свјатки" потиче од старословенске речи "свјат", што значи "свето", и указује на светост овог периода.

Иако данас има хришћанско значење, корени Свјатки празновања леже у предхришћанској традицији паганских Словена.

Током зиме, пагански народи славили су долазак сунца и буђење природе, што су касније хришћански обичаји преобликовали у слављење Христовог рођења и Богојављења.

Како се Свјатки обележава?

Свјатки је време радости, окупљања породице, игре и прорицања будућности. Ево неколико кључних обичаја:

Певање кољада (кољадки)

Један од најпознатијих обичаја током Свјатки је певање кољадки, свечаних песама сличних божићним песмама. Групе младих обилазе куће својих комшија, певају песме и доносе срећу домаћинима. У замену за песму, домаћини их дарују храном, колачима или новцем.

Гатање и прорицање будућности

Свјатки је период када су прорицања будућности посебно популарна, нарочито међу младима. Девојке су често користиле разне методе да би сазнале за кога ће се удати. На пример, остављале би огледало на прозору у нади да ће видети одраз свог будућег младожење или бацале чизму преко рамена да би виделе у ком ће правцу отићи након удаје.

Маскирање и карневали

Током Свјатки, у многим деловима Русије одржавају се маске и представе. Људи се облаче у разне костиме, представљајући ликове из народних прича или животиње, и играјући комичне скечеве. Овај обичај вуче корене из паганских ритуала који су имали за циљ протеривање злих духова.

Богате гозбе

Храна игра централну улогу током Свјатки. Трпеза је богата традиционалним јелима, укључујући пирошке, палачинке, медењаке и куван вињак. Уочи Богојављења обавезно се припрема "богојављенска пшеница", симбол просперитета и благостања.

Купање у леденој води

На Богојављење, последњег дана Свјатки, многи Руси учествују у ритуалном купању у освећеним речним или језерским рупама исеченим у облику крста. Овај чин симболизује прочишћење душе и тела.

Магија и мистика Свјатки

За разлику од озбиљнијих хришћанских празника, Свјатки задржава дозу весеља, игре и мистике. Верује се да је ово период када су границе између светова тање, па су духови и магичне силе присутнији него иначе.

Зато су многи обичаји фокусирани на заштиту дома и породице од злих сила, уз ритуале који доносе срећу и благостање.

Савремено обележавање

Данас, Свјатки је и даље важан део руске културе. Иако су многи ритуали поједностављени или прилагођени савременом начину живота, дух заједништва, радости и традиције и даље је присутан.

Свјатки спаја прошлост и садашњост, доносећи магичну атмосферу у зимске празничне дане, док уједно чува руско културно и духовно наслеђе.

glossy.espreso.co.rs/dnevnik.rs