Platili 25.000 dolara da kloniraju omiljenu mačku
Brajan i Ešler Bulerdik iz Severne Karoline (SAD) platili su 25 hiljada dolara kako bi klonirali svoju mačku, ljubimicu, koja je s njima provela 19 godina, piše Radio Sarajevo.
Iako su se nadali da će klonirana maca upoznati Sinaban, kako se zvala maca koju su klonirali, to se nije desilo, jer je starija mačka preminula pre nego što je klonirana bliznakinja stigla.
Par tvrdi da nije razmišljao o troškovima postupka: "O novcu nismo ni razmišljali. Ovo je bila posebna mačka koja je s nama od našeg venčanja, naša deca su odrasla s njom, bila je važan deo naše porodice. Ako postoji šansa da ponovo bude s nama - morali smo da probamo ", govori Brajan (43), koji je vlasnik kompanije u avioindustriji.
Kažu da ne žale i da bi sve opet uradili. Sinaban je bila s njima od njihovih prvih dana braka, kada su je spasili sa ulice. U isto vrijeme, nabavili su i drugu mačku Džindžer, koja je preminula nakon sedam godina. Ali, uspeli su naći njene pretke, koji su još bili živi, pa su uzeli još jedno mače iz "iste loze". No, shvatili su da ne mogu pronaći mačke koje su u rodu sa Sinaban, pa su odlučili da je kloniraju.
Inspirisala ih je Barbra Strejsend, koja je klonirala svog psa Semija.
Odlučili su se za kompaniju iz Teksasa koja već 17 godina klonira konje i stoku, a poslednje tri i po godine pse i mačke. Kloniranje psa košta 50 hiljada dolara, a kloniranje mačke sada je 35 hiljada dolara - navodno zbog poskupljenja troškova. Razlika u ceni, pak, je zato što psi imaju nagon za parenje jednom ili dvaput godišnje, dok se kod mačaka to dešava češće.
Kako bi se klonirao ljubimac, potrebna su najmanje dva uzorka kože (sa stomaka ili sa šape) kako bi se prikupila DNK. Uzorci se smrzavaju i šalju u laboratoriju, gde se stavljaju u inkubator i ćelije počinju rasti. Za dvije do četiri sedmice, stvore se milioni ćelija koje se prikupljaju i zamrzavaju u spremnike s tečnim nitrogenom.
"U ovakvom stanju mogu opstati zauvek. Imamo ćelije stare 17 godina koje su i dalje pohranjene", tvrde iz ove kompanije, te priznaju da većina njihovih klijenata zasad samo pohranjuje ćelije jer je proces kloniranja i dalje jako skup.
U sledećem koraku procesa kloniranja, uzima se jaje od životinje donora - nukleus se uklanja kako ne bi bilo nikakvog DNK i tu se ubacuje jedan od milion pohranjenih ćelija. Kako objašnjavaju, u biti "prevare" jaje da misli da je oplođeno. Embrion se ubacuje u životinju surogat, koja rađa potomke identičnoj originalnoj životinji.