Noćni život u nekadašnjem Novom Sadu: Plesalo se do tri iza ponoći

Mlade devojke su već s četrnaest godina počinjale da nose frizure kao odrasle žene (s kosom skupljenom i podignutom, kako se nosilo u to vreme u Evropi) i suknje do članaka, ali su na svoj prvi bal obično odlazile tek pošto napune osamnaest godina. Što se tiče mladića, zanatlijske kalfe i trgovački pomoćnici bi počinjali da idu na balove i zabave po završetku šegrtovanja, a intelektualna omladina posle mature.

I svečana i svakodnevna odeća Novosađana bila je krojena po bečkoj, a vrlo retko pariskoj modi, i za mlade  dame bilo je veoma bitno da svake sezone imaju novu balsku haljinu, najčešće od svile ili somota, što je obično predstavljalo ogroman trošak za porodicu.

Za muškarce nije bilo neuobičajeno da više godine nose isto svečano odelo, bilo je važno samo da ono bude crne boje (smoking, žaket, ili sako).

Odeća se kupovala kod krojača ili u konfekcijskim radnjama koje su bile mnogo jeftinije. Pravila odevanja su se strogo poštovala, pa je recimo bilo nezamislivo da se neko po danu, čak i po najvećoj vrućini, pojavi na ulici gologlav.

U to vreme muškarci su najviše nosili žirado šešire, a dame su se mogle videti i sa suncobranima. Čuveni pesnik Laza Kostić imao je običaj da se šeta gradom bez šešira, što je redovno izazivalo zgranute poglede Novosađana.

Jedna od poznatijih trgovina konfekcijskim odelom u Novom Sadu bila je Morganova radnja koja se nalazila u Glavnoj ulici (današnjoj Zmaj Jovinoj).

Morgan je bio prodavac jevrejskog porekla koji se doselio u Novi Sad iz Beča, i poznavajući pomalo češki, sa svojim mušterijama razgovarao na neverovatnoj mešavini češkog, nemačkog i srpskog. Za razliku od srpskih prodavnica, u jevrejskim je bio običaj da vlasnik radnje lično posluje s mušterijama što je na potencijalne kupce redovno ostavljalo jak utisak.

Triva Militar u knjizi „Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg“ ostavio je zabeleške kako je uvek raspoloženi Morgan razgovarao sa mušterijama: „A, lepa dete, ide u gimnazium? To vi došla da kupiš za njega lepa haljina? Ima tu da biraj celi dućan. Momak kad idi u gimnazium mora biti feš i elegant. Hoće biti gospodin. Ja tebi dam lepo i elegant odelo, poslednja bečka moda. Kad dođeš kući celo selo neka gledi u tebe!“    

Balovi u Novom Sadu uveliko su se organizovali već od druge polovine XVIII veka. Ostalo je zabeleženo da je Namesničko veće 1773. godine izdalo naredbu da se balovi moraju završiti do tri sata iza ponoći.

Po ugledu na zapad, balovi pod maskama bili si voma popularni, ali je bilo zabranjeno pod maskom ići ulicom.

Na nobl-balovima koji su se održavali u gradskoj kući prisustvovale su samo najotmenije zvanice –  intelektucalci, bogati trgovci i poneki plemić. Otmeniji balovi su se održavali i u svečanoj sali hotela Jelisaveta, a kasnije i u velikoj dvorani Grand hotela Majera (bivši Dom armije).

Igranke i manje zabave održavane su u sali Eđšega, kao i u njenoj letnjoj bašti, i u bašti restorana kod brodarske agencije na Dunavu ili u dvorani nekadašnje kafane Kod sunca.

Najelitnijim balom se smatrao veliki godišnji bal Crvenog krsta. Na njega su pozivani samo najviši članovi društva i oni koji su bili sposobni da plate izuzetno visoku cenu ulaznice i još eventualno dodaju neki prilog.

Na balovima su se igrali galop (brza polka nalik čardašu), valcer, kadril i menuet.

Sredinom XIX veka, u naletu nacionalnog poleta među novosadskom srpskom omladinom sve više se insistira i na nacionalnim igrama – bačkom, banatskom i sremskom kolu.  Interesantno je pomenuti i da su jedno vreme postojali dečiji balovi na koje su dolazila deca od 12 i 13 godina, obučena kao odrasli.

Međutim, i pored velike popularnosti, Magistrat je ovakve priredbe zabranio.   

Ulaz na balove se plaćao, a deo prihoda, ili ceo prihod se izdvajao u dobrotvorne svrhe ili za kulturna društva koja su bal organizovala.

Priredbe su bile češće zimi, mada su se održavali i letnji balovi.

Tokom božićnog i uskršnjeg posta, nisu se održavali balovi i bili su dozvoljeni samo koncerti i časovi škola za igranje.

Oficirski kor organizovao je balove zatvorenog tipa, za oficirske porodice i visoke državne službenike. Elitnim društvenim događaj bila je i gimnazijska beseda koju su organizovali đaci novosadske Srpske gimnazije.

Osim gimnazista i njihovih porodica, kao i drugih zvanica, ovo je bilo mesto susreta za sve bivše đake gimnazije. Prvi deo je činila priredba sa horom, a zatim bi se odlazilo na igranku koja je održavana velikoj sali na spratu hotela Jelisaveta.

Od ulaznica se prikupljao novac za fond za stipendiranje siromašnih učenika Srpske gimnazije.    

Slične priredbe koje su u drugom delu programa imale bal ili manju  igranku priređivala su i druga kulturna društva. Mađarsko građansko pevačko društvo Dalošker i nemačko pevačko društvo Frosin su sem muzičkih priredbi davali i diletantske pozorišne predstave.     

Građani iz nižih slojeva obično su organizovali takozvane purger-balove koji su se najčešće održavali u većim kafanama. Velik događaj bila je i narodna zabava u organizaciji novosadskih radikala (stranke Jaše Tomića). U programskom delu bi neko od viđenijih predstavnika stranke održao govor o aktuelnim društvenim problemima, a onda bi počeo zabavni deo u kome su učestvovali viđeniji muzičari ili glumci da bi se na kraju sve završilo igrankom. Na ovu priredbu dolazili su gosti iz svih bližih i daljih sela Bačke i Srema.

Ono što je za građanski sloj predstavljala gimnazijska beseda, to je za ratare i seoski svet bila narodna zabava.    

U mnogim kućama, naročito zimi, održavale su se sedeljke ili žurevi, dok se u ratarske kuće obično išlo na poselo.

Nastasja Pisarev