NIKOLA SIMIĆ IMAO JE STARIJEG BRATA, KOJI JE BIO VELIKI GLUMAC, A KRIO JE DA SU ROD Pred kraj života je priznao da me je prevario

Simić je važio je za glumca koji ljubomorno čuva svoj privatni život. Voleo je svoj poziv, ali je o porodici retko govorio, zbog toga je mnogima promaklo da je imao brata Slavka, koji je takođe bio glumac.

Slavko Simić je 1970. godine u razgovoru za TV Reviju otkrio da je upravo on uticao na svog mlađeg brata Nikolu da počne da se bavi glumom.

- Verovatno da sam ja uticao na svog mlađeg brata Nikolu. Ja sam od najranijeg detinjstva želeo da postanem glumac. Odlazio sam u pozorište, postao sam član dramske družine, odlazio na probe. Često je sa mnom išao i Nikola. Možda je to uticalo na njega da zavoli glumu - prisetio se tom prilikom Slavko.

Njegov brat Nikola, otkrio je u jednom od intervjua kako ga je Slavko nasamario, kada je poželeo da se upiše u srednju umetničku školu u Novom Sadu.

- U nižim razredima gimnazije sam lepo slikao, pa sam, u vreme kad je moj brat Slavko bio glumac i profesor glume u Novom Sadu, u istom gradu polagao prijemni ispit za srednju umetničku školu. Ali, on mi je javio da prijemni nisam položio, pa sam završio Akademiju za glumu. Međutim, pre deset godina sam saznao pravu istinu. Slavko mi je pred kraj života, ničim izazvan, preneo pozdrav neke žene koja žali što nisam pošao u umetničku školu, kad sam već "položio prijemni ispit"...

Ništa nisam pitao Slavka, a sve sam razumeo. On je u vreme boravka u Novom Sadu živeo sam. Ja bih mu tu bio samo smetnja. Zato mi je, nesvesno, javio da nisam položio prijemni i tako me iz slikarstva uveo u glumu - rekao je jednom prilikom Nikola.

Ko je bio Slavko Simić?

Slavko se bavio i publicistikom i ostavio vredne zapise o Dobrici Milutinoviću (Dobrica Milutinović - kazivanja i sećanja) i o upravnicima JDP u Ninovom feljtonu u nastavcima "Moji upravnici".

Na filmu je debitovao 1947. godine u filmu "Živjeće ovaj narod", nakon čega su se ređale u role u ostvarenjima "Pogon B", "Velika noćna misterija", "Koštana", "Majstori", "Vuci i ovce", "Vruć vetar" i mnoge druge. Jedna od Slavkovih poslednjih bila je u prvoj sezoni serije "Otvorena vrata", u kojoj se našao u ulozi pijaniste.

Slavko je obeležio početke televizije, učešćem u prvom televizijskom programu, kada je u Beogradu bilo svega nekoliko desetina televizijskih uređaja.

- Bio sam jedan od učesnika prvog televizijskog programa - sećao se Simić u intervjuu za TV Reviju.

- Bio je to neki šareni program, dakle zabava, muzika, humor. Konferansu su vodili Predrag Laković i Mića Tomić. Pevala je Lola Novaković... Sećam se i jednog madioničara, a svirao je i orkestar. Tada sam recitovao Čiplićeve "Lubenice". Eh, imali smo veću tremu od mladog regruta koga šalju u prvu bitku. Tada je u Beogradu bilo samo nekoliko desetina televizijskih aparata, ali ipak, bila je to televizija. Prvi put u životu pred njom! To je bilo nešto.

Nikola je stekao veću popularnost u TV projektima, dok je Slavko odlučio da se ne eksponira toliko u javnosti.

- U slobodno vreme ne izlazim. Ja sam porodičan čovek. Ne odlazim u kafanu. Imam jedan hobi: skupljam retkosti. Nakupio sam dosta starog oružja i jednu pullu iz 17. veka. To mi je, pored glume, jedina preokupacija. Naravno, tu je i televizija. Gledam sve emisije - rekao je Slavko Simić za TV Reviju davne 1970. godine.

Slavko Simić je preminuo 20. novembra 2007. godine nakon borbe sa opakom bolešću, u 83. godini, a Nikola Simić je preminuo 9. novembra 2014. godine.

(Kurir.rs/I.M.)