NEKADA NAJČUVANIJA TAJNA SFRJ Ovo inženjersko čudo je godinama bilo zaboravljeno, a onda je jedan film PROMENIO SVE (VIDEO)
Zvuči kao deo filma o Džejmsu Bondu, ali ogromna vazdušna baza uklesana u planinama između BiH i Hrvatske tokom hladnog rata postala je turistička atrakcija.
Stvorena da bude otporna na sve, pa i na nuklearni napad, podzemna avionska baza u Željavi ipak je izdahnula kad i Jugoslavija, a nekoliko decenija kasnije njeni su čađavi hodnici poligon za (avan)turiste.
U svoje zlatno doba ta je baza, čije je građenje naredio Josip Broz Tito u kilometrima dugim tunelima mogla da primiti desetine MiG-ova 21 sovjetske proizvodnje. U svakom je trenutku imala dovoljne rezerve vode, vazduha i struje, obezbeđene s četvoro betonskih vrata teškim 100 tona.
Oko nje pet pista za sletanje protezalo se i u Hrvatsku.
- Bio je to pravi podvig - priseća se bivši pilot Mirsad Fazlić, koji je osamdesetih gotovo 10 godina radio u toj vojnoj bazi. - Bila je opremljena najboljom vojnom i civilnom tehnologijom.
Kad je Jugoslavija iščezla u ratu početkom devedesetih, vojna baza je uništena. - Sve je spaljeno - priča pilot. - Ostali su samo tuneli i zidovi.
U narednim je godinama baza bila zaboravljena i privlačila tek pokojeg turistu u potrazi za jugoslovenskom ostavštinom.
A onda je 2016. godine jedan film sve promenio. Vojna baza u Željavi poslužila je za snimanje filma „Houston, We Have a Problem!“ slovenačkog redatelja Žige Virca i (ponovo) postala poznata.
Procenjuje se da otad njene mračne hodnike, ogromne prostorije i opremu nagriženu rđom poseti 150.000 turista godišnje.
Lokalni zvaničnici ulažu napore da bi barem deo od više stotina hiljada turista koji hrle u obližnji Nacionalni park Plitvička jezera uz dobar marketing privukli k sebi. U Željavi se već održavaju automobilske trke, a smatraju i da bi bila savršeno mesto za festivale, serverske sobe ili čak Muzej hladnog rata.
Dok se to ne ostvari, turisti sa svetiljkom u ruci lutaju vlažnim hodnicima i nastoje da vode računa o tome kuda će zakoračiti.
- Radi se o inženjerskom čudu i suludo je da stoji zaustavljeno u vremenu - sa zanosom govori zagrebački fotograf Angelo Virag. Njegov rođak iz Perta u Australiji divi se toj „divljoj infrastrukturi, autentičnoj, netaknutoj već 30 godina“.
Hamdija Mesić iz obližnjeg Bihaća vezan je za to veliko zdanje, „ostavljeno na milost i nemilost vremenu".
- Takvo nešto ne postoji nigde drugde - rekao je.
Entuzijasta za avione nada se da će to mesto ponovo zaživeti kao pista. Zagovara da se dve piste na području Bosne obnove, a san mu je da tu vidi aerodrom za pilote amatere.
- Sviđa mi se baš kakvo jeste jer nisu svuda table koje vam govore kuda ići i šta videti - objašnjava Maria Moreno, 33-godišnja španska dizajnerka interijera i dodaje da bi to mesto „izgubilo svoj šarm kad bi postalo turistička atrakcija“.
(Hina)