Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

MISTERIJA STARA VIŠE OD STO GODINA: Gde se krije “Planeta Iks”

30.06.2023. 14:19 14:53
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

Godine 1906. astronom i biznismen Persival Lauel pokrenuo je potragu za "Planetom Iks", hipotetskom džinovskom planetom koja kruži oko Sunca iza Neptuna. Lauel je bio uveren da Planeta Iks postoji na temelju nekih navodnih nepravilnosti koje je uočio u orbitama Neptuna i Urana. Njegovo uverenje na kraju je dovelo do otkrića Plutona 1930. godine, iako su naučnici kasnije utvrdili da je bivša patuljasta planeta premala da bi imala gravitacioni uticaj na Neptunovu orbitu (a kamoli Uranovu).

Danas se hipoteza o Planeti Iks u velikoj meri smatra diskreditovanom. Međutim, to nije sprečilo astronome da traže planete u dalekim delovima Sunčevog sistema. A prema novoj studiji, mogle bi biti tamo - samo mnogo dalje nego što je Lauel mogao da predvidi.

Međunarodni tim istraživača nedavno je simulirao nestabilnu nebesku mehaniku ranog Sunčevog sistema. Otkrili su da postoji mogućnost da se jedno ili više tela veličine planete zaustavilo u Ortovom oblaku, ogromnoj zbirci ledenih objekata koji se protežu između nekoliko stotina milijardi i nekoliko triliona milja od Sunca.

Gde se krije?

Pre otprilike 4,5 milijardi godina, kada se Sunčev sistem prvi put formirao, to je bilo nenaseljeno mesto. Gravitacija je na sve strane poslala krhotine iz protoplanetarnog oblaka prašine koji se brzo hladi, i oni se po svemiru kreću odbijajući se jedno o drugo. Istraživači su izračunali da bi povremeno veliki komadi krhotina - čak i oni veličine planete - bili bačeni dovoljno daleko da u potpunosti izbegnu sunčevu gravitaciju.

Naučnici su primetili takve "nevaljale planete" kako lutaju uokolo u udaljenim solarnim sistemima. Prema istraživačima, postoji oko 0,5% verovatnoće da se jedna od ovih zaostalih planeta formirala u našem sistemu i završila u Ortovom oblaku dok se udaljavala od Sunca.

Ali, izračunao je tim, malo je verovatnije da je nevaljala planeta nalik Neptunu iz drugog sunčevog sistema bila zahvaćena sunčevom gravitacijom i zaustavila se negde u Ortovom oblaku. Šanse za to su oko 7%, a ako je to slučaj, onda bi objekat sličan Lauelovoj dugo traženoj Planeti Iks ipak mogao biti tamo, iako bi još uvek bio predaleko da utiče na Neptunovu orbitu.

index.hr

Piše:
Pošaljite komentar