LAVIRINT Mistično putovanje zavojitim stazama

Još uvek je zagonetka i neka vrsta tajne, jer se pouzdano ne zna zašto je nastao i čemu je služio. Postoje brojne pretpostavke i teorije koje samo raspiruju maštu kakvo se to izgubljeno znanje krije u zavojitim stazama.

Zna se da sama reč potiče iz starogrčke kulture i da je vezana za kritsko-minojsku civilizaciju. Lavirint predstavlja geometrijski obrazac: mora postojati samo jedan ulaz, staza koja vijuga i skreće, ali samo jedna i vodi do središta i odatle se istom stazom izlazi iz lavirinta. Ta staza može biti veoma krivudava i hodajući po njoj može da se čini kao da ste daleko od ulaza, ali i od izlaza – a to je, kako oni koji se bave spiritualnim znanjima, tvrde simbol života samog.

Najstariji pronađeni prikaz lavirinta je kružnog oblika, s jednim ulazom i sedam koncentričnih krugova kojima se dolazi do središta. Taj se lavirint naziva klasičnim i prema njemu su nastale sve ostale vrste: oni s više ili manje krugova, kvadratni, meandrični i dr. Taj, klasični lavirint, treba razlikovati od novije, zbunjujuće forme s više mogućih ulaza i izlaza u kojem se možemo izgubiti. Trebalo bi naglasiti da pravi lavirint ima samo jedan ulaz, jedan izlaz i jedno središte i da se u njemu ne može izgubiti.

Prvo spominjanje lavirinta nalazimo u drevnom kritskom mitu koji govori o razdvajanju tame i svetla. Za to je bio zadužen bog koji je za taj poduhvat upotrebio dvoseklu sekiru (labris). On je s njom počeo seći tamu oko sebe, a kako ispočetka nije mogao da se orjentiše, jer je bio mrak, on je hodao ukrug. Taj put se nazvao lavirint, a kada je došao do kraja (spiralnog) puta ta sekira se pretvorila u plamteću baklju koja je svetlela u njegovim rukama u središtu lavirinta.

No, nisu zagonetni lavirinti bili samo vezani za područje antičke Grčke, čuveni istoričar Herodot izveštava o ogromnom kompleksu u Egiptu, koji se sastojao od nadzemnog i podzemnog dela, a činilo ga je 3.000 dvorana, dvorišta i galerija. Sveštenici su dozvolili da vidi samo nadzemnim deo čiji su zidovi bili oslikani i ispisani hijeroglifima, i čijom je veličinom i lepotom ostao zadivljen. No, u podzemni, obredni deo kompleksa nije imao pristup. Zanimljivo je da su nedavna istraživanja u blizini piramide u Havari, koja se nalazi na 90 km južno od Kaira u blizini oaze Fajum, potvrdila da se ispod peska kriju granitni ostaci ogromne građevine koja bi mogla da predstavlja ostatke možda baš tog lavirinta.

Mit o Tezeju i Minotauru

Oblik kritskog lavirinta je poznat i sa kovanica i za sada nema arheoloških potvrda za njegovo postojanje na Kritu. O lavirintu govori i čuveni mit o Minotauru i Tezeju. Naime, sin kritskog kralja Minoja bio je Minotaur – pola čovek, pola bik. Zbog Minotaurove nakaznosti Minoj je zamolio čuvenog graditelja Dedala da mu sagradi mesto gde će boraviti ovaj kraljevski sin i iz kojeg je nemoguće izaći – lavirint.

Drugi Minojev sin je bio Androgej koga su Atinjani iz ljubomore ubili jer je uvek pobeđivao na Panatenskim trkama. Iz osvete Minoj je tražio od Atinjana ljudske žrtve – po sedam mladića i devojaka na svakih devet godina, koje je predavao čudovištu Minotauru. Kada je ovo žrtvovanje treći put došlo na red Tezej, već poznati junak, ponudio se da ode kao jedan od onih koji bi trebalo da budu žrtvovani. Tezej je imao plan i zaštitu boginje ljubavi Afrodite koja je učinila da se Minojeva kći Arijadna u njega zaljubi. Ona mu je dala mač kojim je ubio Minotaura i pomogla da izađe iz lavirinta davši mu klupko vunice.

Neki psiholozi ovaj mit posmatraju simbolički, pa je heroj Tezej svest koja ulazi u životnu borbu s onim nižim, animalnim u sebi (podsvest). U toj bici pobeđuje zahvaljujući svojoj hrabrosti da uđe u mračni lavirint (vlastitu unutrašnjost) i da uz pomoć Arijadne (duše, višeg ja) koja mu daje oružje, ali i spasonosnu nit kojom ostaje vezan uz ono najbolje u sebi. Heroj-pobednik je onaj koji ostvari pobedu nad svojim nižim aspektima tako da ih može koristiti po volji, nadahnut dušom.

Postoje mnogo lavirinata napravljenih od naslaganog kamenja na zemlji širom starog germanskog područja. Ovaj se tip naziva baltički, jer se može naći u zemljama uz Baltik – od Rusije, Estonije do Norveške, Švedske i Finske. Najlepši se nalaze u Gotlandu u Švedskoj i u Zajatskom u Arhangelskoj oblasti u Rusiji. Teško je utvrditi njihovu starost, pošto su neprestano obnavljani. Veći broj lavirinata pronađen je i na području Irske i veže se uz keltske korene.

Jedan od najzanimljivijih lavirinata nalazi se u Engleskoj kod Glastonberija sa kulom na samom vrhu. U ovo mistično brdo je urezana stepeničasta spirala koja se penje do vrha brda kao trodimenzionalna varijanta lavirinta.

Najstarijim se smatra lavirint urezan u kamenu obalu reke Pansaimol u indijskoj državi Goa. U indijskoj se tradiciji nazivaju čakravijuhu, po legendarnoj kružnoj vojnoj formaciji koju je koristio heroj Drona u bici opisanoj u epu Mahabharata. Spominje se i palata iz epa Ramajane, koja je bila u formi lavirinta, a nalazila se na Šri Lanki.

Simbol lavirinta se nalazi i u umetnosti kao ornament (kod starih Grka – meandar), i prisutni su i danas. Zanimljivo je da se pojavljuje i u hrišćanstvu u gotskom periodu. Većina ih je kasnije uklonjena pošto su odvraćali pažnju od verskih službi. Oni su simbolizovali dugački vijugavi put ka spasenju. Najpoznatiji primer ovakvog lavirinta se nalazi na podu katedrale u francuskom gradu Šartru koja je sagrađena početkom XIII veka. Tu se simbolika lavirinta koristi kao hodočašća prema Bogu i nju su vernici zvali „put u Jerusalim”. Ovo simboličko hodočašće u svetu zemlju, namenjeno je onim vernicima koji nisu mogli da idu na pravo hodočašće.

Ovim su se simbolom bavili i savremeni mislioci poput Junga, Kempbela i Elijadea i nalazili u njemu značenja vezana za čovekov unutrašnji život, koji osvajamo putovanjem prema središtu – lavirinta ili sebe samih. U psihološkom smislu, labris je, poput sekire, simbol snage volje kojom čovek harmonizuje sebe, ovladavajući svojom (nižom) prirodom.

Ukoliko je dolazak u središte lavirinta simbol samospoznaje, put prema izlazu iz lavirinta predstavlja širenje uvida i spoznaja do kojih se došlo. Ako je lavirint meditacija u pokretu i simbol za putovanje i promenu, tada nam postaje jasno zašto ga većina tradicija i kultura uzimaju i za simbol duhovnog rasta i prosvetljenja.

Marina Jablanov Stojanović