Inteligencija, brzina sticanja novih informacija
Otprilike 65 odsto svetske populacije ima prosečnu inteligenciju, dok je samo pet odsto onih koji su u kategoriji „intelektualno superiornih“, prenosi Sputnjik.
„Inteligencija nije skup svih vaših znanja u glavi, već je tempo kojim ste u stanju sticati nove informacije“, kaže doktor Trevis Bredberi, koautor bestselera „Emocionalna inteligencija 2.0“.
On ističe kako longitudinalne studije pokazuju da se količnik inteligencije (ILJ) fiksira u ranom dobu, pa su ljudi više manje „zapeli“ sa onim što imaju, odnosno nema baš prostora za povećanje lične inteligencije, dok sa znanjima to nije tako, prenosi "Espres" pisanje "Biznis insajdera".
Na svetu, na primer, ima najviše onih koji su prosečne inteligencije (otprilike 65 odsto populacije). Manje je onih koji su ispod ili natprosečno inteligentni (otprilike 30 odsto populacije). Još je manje onih koji su intelektualno nedovoljno razvijeni, odnosno intelektualno superiorni (otprilike 5 odsto populacije). Dakle, udaljavajući se od proseka, broj ljudi koji imaju manji ili veći količnik inteligencije se smanjuje.
I dok je količnik inteligencije daleko od toga da bude jedina stvar koja uslovljava nečiji uspeh u životu (istraživanja pokazuju da nije čak ni tako važan faktor kao što ljudi misle), ipak nije loše kada je visok.
„Većina ljudi bi volela da ima viši količnik inteligencije, svako bi voleo da se oseća pametno ili, još bolje, pametnije od većine“, kaže Bredberi.
Ali većina ljudi kroz svoj život prođe bez spoznaje koliko su u stvari inteligentni ili nisu, jer je IQ teško izmeriti, a testiranja kod treniranih profesionalaca za to su dosta skupa.
Ipak, novija istraživanja nam daju neke zanimljive indikatore iz raznih životnih iskustava koja se mogu povezati sa visokom inteligencijom. Stoga, ako se nešto od sledećeg odnosi na vas, mogli biste imati visok IQ.
1.Imate teskobe
Teško je misliti o anksioznosti kao dobroj stvari, ali dokazi upućuju na to da možda nije sve loše. Psihijatar Džeremi Koplan proučavao je bolesnike sa anksioznim poremećajima i ustanovio da su ljudi sa najgorim simptomima imali veći IQ od onih sa blažim simptomima. Ostale studije otkrile su veće verbalne rezultate količnika inteligencije kod ljudi sa višim nivoom anksioznosti.
A onda je usledio složeniji eksperiment izveden u Interdisciplinarnom centru „Herzliya“ u Izraelu. Istraživači su od učesnika tražili da ocene umetnička dela predstavljena softverskim programom, a zatim su pokrenuli lažni kompjuterski virus, čineći da rezultat izgleda kao nešto što je učesnik uradio.
Zatim su ih poslali na hitnu misiju da dobiju tehničku podršku, samo da im bace još jednu prepreku na put. Otkrili su da su najanksiozniji učesnici ujedno i najviše fokusirani i najproduktivniji u izvršavanju zadataka. Sledeći put kad vam neko kaže da prestanete da se toliko brinete, recite mu da je to rezultat vašeg prevelikog intelekta.
2. Levorukost
Ispada kako su grešili svi oni učitelji i roditelji koji su forsirali decu sa dominantnom levom rukom da postanu desnoruki. Naime, iako postoji mala i još nepotpuno razjašnjena korelacija između korišćenja leve ruke i veće sklonosti kriminalu, jedna velika studija je povezala to isto sa divergentnim razmišljanjem, naročito kod muškaraca.
Ova jedinstvena sposobnost kombinovanja dva međusobno nepovezana objekta na smislen način znak je inteligencije.
3. Časovi muzike
Brojna su istraživanja koja pokazuju da muzički trening pojačava verbalnu inteligenciju i izvršnu funkciju, veštinu koja je kritična za fokusiranje i samokontrolu. U studiji koju je sprovela psiholog Sylvejn Moreno, 48 dece starosti od četiri do šest godina učestvovalo je u programu kompjuterska obuke koji je vodila učiteljica.
U trajanju od jednog časa dnevno, pet dana, polovina učenika završila je muzički program, a druga polovina program likovne kulture. Na kraju eksperimenta, 90 odsto dece koja su prošla muzički trening pokazalo je poboljšanje verbalnog količnika inteligencije. Dakle, ako ste još kao dete uzimali časove muzike, to je dobar znak.
4. Duhovitost
Dobra vest za sve školske klovnove i ljude koji veruju da je humor najbolji lek za sve — istraživanja pokazuju da duhovitost sa sobom nosi i visoku verbalnu inteligenciju, kao i mogućnost apstraktnog razmišljanja. Drugim rečima, smisao za humor je rezultat „oštrog uma“.
5. Sve zajedno
Ovaj spisak je daleko od iscrpnog, pa ako se nijedna od gore navedenih stavki ne odnosi na vas, to ne isključuje mogućnost da imate visok IQ. Ali ako se mnogo njih odnosi na vas, verovatno ste pametniji od prosečnog čoveka.