Fatalna Olgivana opčinila Frenka Lojda Rajta

Ma koliko se činila banalna doskočica da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, koja je po modernom svetonazoru povod za optužbe za mizoginiju, ne mogu se prenebregnuti bezbrojni primeri u kojima je ovo nepobitna činjenica. U Srba je uobičajeno da se za potvrdu ovog stava uzima Mileva Marić, bez čijeg uticaja, volimo da verujemo, Albert Ajnštajn nikada ne bi zaseo na naučni Panteon, dok se Crnogorci rado diče „svojim ženskim uticajem“ na velikana svetske arhitekture Frenka Lojda Rajta. Da se ne radi o uobičajenom balkanskom preterivanju svedoče gotovo svi istoričari arhitekture, koji upravo u kršnoj Crnogorki širokog obrazovanja interesovanja i umetničkih afiniteta, Olgi Lazović, pronalaze nespornu Muzu projektanta koji je svojim monumentalnim opusom obeležio prvu polovinu graditeljskog 20. veka.

Olga Lazović je rođena 1898. godine u Medunu, malenom, a ipak slavnom mestu severozapadno od Podgorice, kao dete Milice Miljanove, kćeri Marka Miljanova Popovića, legendarnog crnogorskog vojvode iz plemena Kuča i uglednog pravnika i knjaževskog ministra Ivana Lazovića. Mada odrasla na ljutom crnogorskom kamenu, nakon školovanja u Podgorici i Beogradu, roditelji je šalju kod već udate sestre u Rusiju, tačnije u daleku Gruziju. U Tbilisiju 1917. godine počinje studije filozofije u krugu Gurđajeva, glasovitog metafizičara grčko-jermenskog porekla, da bi se uskoro i sama udala za arhitektu Vladimira Hinzenberga sa kojim je dobila i kćer Svetlanu. U osvit boljševičke revolucije napušta Rusiju i preko Turske i Francuske dolazi u Ameriku, u kojoj se bavi pre svega umetnošću.

Do fatalnog susreta Olge Lazović Hinzenberg i Frenka Lojda Rajta je došlo u „Chicago theater“ 1924. godine, u kome je Olga nastupila u jednom plesnom performansu po ugledu na tada mejnstrim predstave tzv. slobodnog baleta Isidore Dankan. Po kasnijim svedočenjima Olge, koja je u Americi bila poznata kao Olgivana i samog Frenka Lojda Rajta, bilo je dovoljno da im se susretnu pogledi razigrane umetnice pa da među njima bukne „ljubav na prvi pogled“ iako su u tom momentu oboje u brakovima koji guše njihovu kreativnost. Mada svega nekoliko dana kasnije zahtevaju i dobijaju razvode od tadašnjih partnera, njihova veza je postala prava poslastica za bulevarsku štampu, afera začinjena čak i hapšenjima zbog prelaska granice sa maloletnom Svetlanom ili ucenama Mirijam-Mod Noel, druge po redu supruge Frenka Lojda Rajta. Kada su se najzad oboje „pročistili“ od bivših života počinje jedan od najzanimljivijih perioda u svetskoj arhitekturi.

Uz nesebičnu podršku Olge-Olgivane, Frenk Lojd Rajt na svom imanju Telesin u Viskonsinu, nakon završetka Velike depresije, kreativno prosto „eksplodira“ projektujući remek dela krunisana  „Kućom na vodopadima“ i Gugenhajmovim muzejom na njujorškoj Petoj Aveniji.

U međuvremenu Olga Lazović - Lojd Rajt, pored podizanja zajedničke ćerke Jovane koja se u međuvremenu rodila, brine se i o „Telesinskom društvu“, svojevrsnoj Lojd Rajtovoj školi arhitekture, koja je bila njena glavna opsesija i godinama nakon smrti velikog arhitekte (1959), tako da se gotovo svi izvori slažu u tome da bez ove neobične žene mada genijalan, Frenk Lojd Rajt kao čovek izuzetno teškog karaktera ne bi dosegao tu slavu i kreativne vrhunce. Pored brige o voljenom čoveku i njegovom delu, Olga je i sama stvarala komponujući i radeći plesne koreografije, a u rodnu Crnu Goru je došla samo jednom, 1971. godine na otvaranje muzeja posvećenog njenom dedi, Marku Miljanovu. Olga-Olgivana je sklopila svoje oči u Skotsdejlu 1985.godine a njen i prah Frenka Lojda Rajta, sasvim u skladu sa njihovim neobičnim životnim pričama, nalazi se u potpuno neobeleženoj grobnici njihovog imanja u Telesinu. 

Milić Miljenović